Звезда

Стр. 218

3 В Е 3 Д А

Број 27

ваше драго камење кошта вас иљаде, а не дале вам ирихода ни једну форинту.« Пут к срећи. У несигурном добу за време краља Карла I инглеског, једна девојка са села дође у Лондон, да тражи службу. Не могав нигде наћи, била је задовољна кад је код једног пивара нашла да му ииво износи. Девојка је била врло лена, и пивар је посматраше, и видев да је њено понашање беспрекорно, он се ожени њоме. Али на скоро умре, и млада удовица остаде са знатним имањем, она остави радњу, и повуче се у приватан живот, због новчаних прилика, морала је да тражи вештог адвоката, и нреноручише }ој Хајда, доцније грофа Кларендона, и овај видећи младу удовицу са великим имањем, понуди јој своје срце и своју руку, коју онаприми. Из овог брака роди им се кћер, која је доцније била жена краља Јакова II, а мајка Марије Орлеанске, и Ане Данске. Ма да је ово чудновато, ипак је историјски Факат. / Где је ерећа? Где је срећа, где је она?к Сви људи траже срећу... Јуре стрмоглавце, смеју се и горко плачу. Сви одреда само о једноме мисле, како ће срећу наћи?!... Ево, ево је, и тек што се учини као да је већ у рукама и одједном — само маштаније ! У богаству, у повцима је срећа, јесте?! Па зашто богаташи ипак горак живот нроводе? Често у кровињари сиромаха више веселости него у украшеним палатама бо-

гаташа

Где је срећа,. где је она?! У људској љубави, или у женској милости?! Ах, како је нролазна та љубав! Тек време тежином својом додирне тело човечје, боре нашарају лице и седе власи, обележе године, — и лепоте већ нестаје? И женска љубав без лепоте не заноси нас ! »Старац«, »баба« — то су речи близу. гроба. Где је срећа, где је она? Наука — срећу може дати, па уметност и вештина?! 0, само је једна утеха у њима за оне који верују у моћ њихову!.. Док је памет свежа и осећаји чисти, наука нас теши, уметност, вештина, појезија заноси — али само све ближе гробу, и сви' ови сфинкси што обујме душу преетају заносити нас!... Где је срећа, где је она?! У страдањима људским, у крсту?! Али то је којешта! Нико тих мука неће! Да ли је истина, увек таква?! Пред нама је мајка са одојчетом на грудма. Разбојник се ноћу привукао к њој, подигао је већ и нож да убије одојче. »Не дирај га, ја те молим! Ако си жељан крви, уби мене, дете ми поштеди.« Разбојника тако моли мајка. Ето крста и ето љубави ! У томе је срећа !... Ово је дражије од живота. Шта је то музика? Марко Твен, као што је познато, одиста је један од највећих хумориста, његова одредба музике најбоље показује његов хумористичан таленат, који се заслужно преузноси у Новом Свету. Ето тог његовог хумора о музици, који је тако здрав и неусиљен. „Музика — вели Твен, — представља собом шум, који

производе људи на инструментима и другим оруђима мучења.« Људи, који су за себе створили занат од тога шума, зову се музиканти: кад их се повише накупи, онда према произведеном шуму, називају се или оркестром или бандом; поједине музиканте, ако су са дугом косом, бледи, интересна лица, називају виртуозима. Марко Твен, даље каже, да у садање доба постоје три врсте музике: немачка, талијанска и француска. »Немачку музику, — препоручује Твен, — треба слушати богобојажљиво и усредсређено. Нрн том треба што је могуће више метнути у уши фате. После трга може се заспати и, људи ће мислити, — ако само не будете хркали (што би било страховито), — да сте очарани музиком. Слушајући талијанску музаку, можете извући фату из ушију, али морате не одобравајући климати главом због тога, што је пуна мелодија, а мелодије су сад досадне као и талијанска музика. Што се тиче француске музике, њу слушајући не морате се разговарати, јер све француско одликује се лакомисленошћу а о томе се не говори у обичном друштву.« Најзад треба ириметити да су се многи чувени људи разних времена одликовали непријатељством према музици. Један од чувенијих »мелофоба« био је Бомарше, који је одредио музику овим речима: »Оно што не вреди говорити, нева се.« Теофил Готје назвао је музику »најскупљим шумом." Фонтен је једном изјавио, да не може да разуме три ствари : игру, женскиње и музику. Наполеон I тврдио је, да му музика растројава нерве, и ако су по његовој наредби, војни оркестри сваки дан свирали испред болница »ради повећања храбрости рањеника«. Наполеон III са највећом муком подносио је музику. »Зар моји сликови — говорио је он, — не звуче тако лепо, да се не би могло проћи без тог непријатног шума?" Нервозним људма препоручују сада париски ауторитети са свим прост лек: лежање у постељи без прекида. Др. Манки, управитељ завода Св. Ане за умоболне, био је први, који је то средство употребио. Од тада се све више ширило, те се сада особито радо употребљава за нервозне болести. Неки генерал, који је поводом Драјфусове афере постао веома нервозан, потиуно се излечио, пролежавши четири недеље у постељи. Тако бар његов лекар приповеда. При том је лечење, како генерал каже, било врло пријатно. Он је смео да пуши, своје пријатеље да прима, чита, гшше, једе, пије, у кратко: он није био у својој слободи ни најмање ограничен, већ само што је морао остати у постељи. Генерал тврди, да је он дневно спавао четрнаеет сати и да се после сна необично јаким осећао. То лечење је у овај час у највећој моди, особито код нервозних дама, које сад у друштву својих пријатељица пију у вече чај у постељи. За те даме, што леже због нервозности у постељи, кроје се већ нарочите тоалете

свадба"

Садржај:,, За тренутну срећу" (песма) Занимљиве снтннце."

„Цнганче" (наставак) — „Заборавн" (иесма) — „Љубавници■' — „Тинаму" — „Турска

Власници: Ст. М. Веселиновић и Павловић и Стојановић Штамп. Павловић и Стојановнћ дубров. ул. бр. 9. — Уредн, ј. М. Веселиновић.