Звезда

Број 28

3 В Е 3 Д А

Стр. 225

Ја сам погађао, али ми је изгледало боље, да се чиним невешт. — Шта би ви хтели да знам? — Ох! ви нећете погодити никад, јер је заиста невероватно. Замислите, замислите само... Луција хоће да се уда за Вал , *1ј>к!б.. Луција... за онога болешљивка... наказу! Јесте лИ могли и помислити... ја никада... Она, која је била као човек... Ја- му рекох тихо да је тако. Он насгави: „Она, која је хтела да постане агроном, здрава, јака, она хоће... Једино што је задржала од некадање Луције, то је тврдоглавство... Она хоће, а кад каже хоћу, онда је свршено. Шта сад ја могу?..." Г. Персевал узбуђен и несрећан шеташе горе, доле по моме кабинету; ја се једва усудих да му речем: — Па мис Луција још није пунолетна. Ви можете имати времена, а ви знате, да време триумфује нац љубављу. Он слеже раменима ифече: „Она ће чекати, ви је не познајете. Па и он! Синоћ сам му говорио, све сам му изнео, његово здравље, болесну ногу, грозничави изглед... Но он се исправи, мој драги пријатељу, био је шесг стопа висок и рече ми: „ја је љубим и она мене, чујте!" Он такође хоће... Он је Американац као и она". — Као и ви; јер кад ви не би хтели, ја не знам, како би се свргиила та ствар. Г. Персевал размисли један тренутак и рече: „Воља је сила позитивна. Кад се нешто хоће, онда се то и ради. Они су парничари, дакле и јачи су, ја не могу сузбити ту њихову вољу." Сав ђеније његове расе, независности и енергије појави се у том његовом резоновању. Кад се мало стиша, седе у наслоњачу, спусти главу, укочи поглед и паде у размишљање, кад диже чело, последњи траг буре беше ишчезао, био је потпуно свој господар. — Опростите, што сам вас узнемирио, рече ми. — Молим вас... — Не треба се борити, кад знамо, да ћемо бити још немоћнији. То је изгубљена битка; ја сам ту немоћан из два разлога; тиче се њих а не мене; ја сам дошао у дефанзиву а они су нападачи. Дакле, ја треба да попустим. И попустићу — рече дубоко уздахнувши. Ја помислих како бих, да сам на његовом месту, борио се, бранио стопу по стопу земљишта, али ја бих се тада борио европски, јер у нашем старом континенту проблеми се не постављају као тамо. — Можда ће они бити врло срећни, рекох, као да га утешим. — И ја се надам, одговори дижући се да се опрости. Испратих га до врата и гледао сам, како се крупним корацима удаљава. Магла се дизаше са Салева. Као и јуче киша отпоче. Ја се сетих оних трију златних јабука Афродитиних. Валтер Лиг се није морао служити тим лукавством: истина је, да су мити компликованији него живот и да вечна историја прелази с века на век само све простије и простије. јр С франдуског Сабка радичебићеба.

ЉШШШ, БИБЛт

I Љубав оба пола. Жене иду у љубави даље од већег дела људи; али људи их надмашују у пријатељству. Ла Бријср. Жена која љуби чини то непрекидно; увек је иста у свако доба, сваког минута; али човек има прекида, кад може да ради нешто друго. Рихтер. Човек боље чува туђу тајну но своју; жена, на против, боље чува своју но туђу. Ла Бријер. Жена је нервозни део човечанства, а човек мускуларни. Хале. Љубав у човеку је тиранија; у жени ропство. Хусав. Љубав је у човечјем животу само једна епизода; међу тим жени је цео живот. II Љубав и лепота. Треба нам нричекати да нека жена престане бити лепа, па да онда судимо каква је. Мадам Гибер. Свежина, колорит, грација, иду с младошћу, али, кад је лепота у фОрмама, у чистоти црта, у достојанству, у изразу лица неког човека или жене, лепота се мења у разним еиохама живота, али не губи се. Човек не треба никад да се иоведе за женском лепотом, јер више пута у најлепшим -бочицама налази се најжешћи отров. Е. Малперти. III Жена која истинеки љуби. Жена је створена за љубав, и, како у њеним слабостима, тако и у њеним жртвама, непрестано триумфује љубав. Еме Мартен. Стара љубав не умире никад потпуно у женском срцу; то је прикривен осећај, од кога трагови вире испод покривала, који га крије; то је одавно увели цветак, који у своме сасушеном корену екрива тајанствени остатак љупког мириса. Мџшел Масон. Вук зна доста, али заљубљена жена зна више.