Звезда

Стр. 258

3 В Е 3 Д А

Број 32

тивних људи љубав, ако није рафинирана, она је врло јака. Код Михата се у почетку скицира љубав тако силна да смо се ми сви побунили против његовог пристанка да помаже Гордани наћи и избавити Вукосава. Михат је учинио злочин из љубави, то разумем, он ће пристати на све па и на најгору смрт из љубави; али никад неће пристати да сам доведе жени човека, кога она љуби. То да прича Леметр за каквог његовогтипа па и да прогутамо, али толико деликатне абнегације код једног „бембера"....! А како смо се тек згадили на овог брипу кад се он на очи лене Гордане после три-четири дана, „заљуби" у некакву турску слушкињу, која јамачно није била тако лепа као г-ђица Јурковићева! Једна ми госпођа још истог вечера рече (а ви знате да госпође овакве ствари много финије осете и опазе): „какву то комедију Лаза сад под старост тера с љубављу? Како нам је могао изнети такву шепртљу? И шта нас се и такви тичу?" И ја држим да она има право. Мањ' ако Лаза није хтео да „кроз" Михата бембера изобличи познату берберску „несталност" у тим пословима? Свакако ја остајем и даље врло поколебан и морам вам признати да ми се то није допало. „Ј 'аш1е зиг 1е Тћеа(хе ип а§;геаћ1е Аи1еиг „<2ш запа ве сШатег аих усих с1и ЗресШеиг Р1а11 раг 1а Ка1воп зеи1е е1; јата1з пе 1а сћс^ие... (ВоПеаи) 3) И ова трећа допуна Лазина не чини ми се срећна. Њему се учинило незгодно оставити као у песми: да Гордана просто и без икакве вештине превари Турчина. Сувише би му то личило на Гињол. Зато је он начинио Бојичић Алију врло глупим, простим и сујеверним, који се боји од авети и других скангала, па пошто га је причама овог истог бембера Михата добро заплашио и спремио да се Ага може свему надати пусти да насрне на њ Гордана — Паша. Али мени и то изгледа мало много као наивност. То је и сувише жанр оне песме „Ћера Туре Краљевића Марка...." где се толико потцењује и омаловажава Турчин. Бар је Лаза могао то да избегне, јер је више него сигурно: да овај Алил није био никаква шуша, који се даје препасти тако лако причама једног рајетина. О Бојичићу има преко десетак народних песама, где он дели крваве мегдане са ускоцима, а Турчин, кога су оволико гуслари запамтили није био за шегу. 4) Последња би замерка била што Гордана пада у несвест, али ја мислим да је то више ствар драматурга и редитеља. Не видим разлога, а из текста не видим да она мора пасти у несвест. Оно има песама где се то и Српкињама дешава: „Она паде па се обезнани" али се то не збива са оваквом ђидијом као што је Горде! Нарочито кад се може јасно видети и из песме како она лако срља у опасност, а даје се и ласно погодити како је она Турчину кидисала.

Требало би то друкчије исценирати. Но публика је ипак врло симпатично примила овај комад, а ја налазим да он то и заслужује. Сем тога што је то један интересантан покушај, он још има те добре стране: да је врло просто и јасно изложен, да је лак за гледање и да је кратак. Стил ми се при првом слушању јако допао. Несумњиво је да ће се комад моћи с успехом одржати на репертоару. Глумци су учинили све што је до њих стојало, само Михата ваља другом ком поделити. Зрес!а!ог.

Где је пророкова брада? — Као што је познато за Мухамеданца пророкова брада велика је светиња. По неком древном нредању ова је светиња узидана у мошеји Џема-Еиди-ел-Сахиб, у граду Керуану, у Тунису, т. зв. афричкој Меки или »Рајској вратници.« Ова је мошеја сазидана у 7. столећу, а поеледњи пут из основа нреправљена и обновљена год. 820. Сам град Керуан основан је год. 656. И у златно доба Ислама био је калифска престоница и главни град целога, Махреба. У њему се и данас чува гроб осниваоца његовог Сиди Окбе, пријатеља и ратна друга Мухамедова. — Због те реликвије у Керуан долазе да последње своје дане проведу многи богати трговци из Марока, Туниса и Триполиса, те да по својој смрти оставе граду богата завештања. Све то чини даје Керуан један од најбогатијих источњачких градова, а важи и као најчистији и најуређенији северо-афрички град. Знаменито је још то, што се у њему, услед потпуне повучености и оделитости његових становника, и искључености свакога страног утицаја, очувао најчистији маварс.ки стил. Ј НАПОМЕНА АДМИНИСТРАШШ Важно за трговце. За нову годину штампаћемо »Звез-ду« у 8000 примерака. Ко од г. г. трговаца пошаље оглас, који ћемо рачунати но обичној цени, молимо га у исто време да нам пошаље и списак својих муштерија, овде и унутрашности, како би му могли лист бесплатно послати.

Садржај: „На иочинку" (месма) — „Замена" (свршетак)— „Из Хајнеовог иролећа" (песма) — „Где иоморанџе зру" (наставак) — „Изгубљене речи" — „Позоришна хроника" — „Занимљиве ситнице" —- „Напомена администрације".

Власници: Ст. М. Веселиновић и Павловић и Стојановић Штамп. Павловић и Стојановић дубров. ул. бр. 9. — Уредн. Ј. М. Весел иновић.