Звезда

Б рој 32 3 В Е

вица. Он је хтео једно а публика је узела да он хоће сасвим друго. Међутим његова је намера била јасна и ако му је идеја била, ако не сувише дрска, а оно доста оригинална, те према томе и тешка за схватање у први мах. * * * Лазина је идеја у овоме: он налази да постоји један инстикт за комендијашење, за глумирање, као што постоје други инстикти за самодржање, допадање итд. Да је тај инстикт општи и да се даје опазити чак и код животиња, нарочито пернатих, као и код људи; да је то „народно глумовање", какога он назива (иначе п /о1к1оге")* старије од сваке иозоришне вештине; да га човек носи у себи, и да се оно испољава код простог, неписменог народа пре но што је икад и видео какво позориште. Па је за тим нашао, да се те појаве „самоникле драмске умјетности" налазе иу нашем народу, који јеутом богатији од свију осталих. У једном свом напису (лист „Позориште" од 1894 г. број I, 2, 3 и 4) где је те своје мисли приказао, он прибележава неколике појаве таквог самониклог народног позоришта и глумовања. Код Лазе се онда зачела мисао (чим је ову опаску учинио, ма да је своје мисли касније приказао) да напише један такав прост, наиван, да не рекнемо примитиван позоришни комад, онако како би га то сам народ исценирао. Да би што ближе био томе творцу, на кога се угледао, он је узео цео догађај и сва лица из народних умотворина онако сирово како га је народ опевао. То је причица из песме „Л>уба Хајдук-Вукосава"** Ви се сећате тога? Вукосав несретним случајем падне у ропство Бојичић Алила, а кад Вукосавова љуба дозна, науми да свога војна лукавством спасе. Зато се преруши у турског пашу Стамболију и бане код Бојичића. Потурица се препане од претње овог псевдо-паше који затражи да тог роба, царева хајинина, води у Стамбол цару на курбан. Бојичић радо на то пристане мислећи „џаба ти кирије скини ми се с кола", и љуба одведе Вукосава, па му се после малог искушења покаже и замоли га да јој „ опрости оне топузине" „е сам млоге ноге осветила" Ту је историјицу — наивну и карикатуралну заТурке — Лаза узео, и пошто је по готову оставио све како је то народ опевао, исекао је на четири кригпке и распоредио онако, како је држао да би то морало изгледати у каквом самониклом позоришту. Зато је и назвао овај комад „глума". Морам вам признати да сам се дуго помучио док сам одгонетку овом називу нашао. Ја тако објашњаиам чак и осуство стихова у овој глуми јер се иначе стих за овакву врсту позоришних комада просто импозира. Али је Лаза можда хтео да престава буде онаква, како би што више личила на ,До1к1оге." Па ипак ја држим да је то нетачно. Народ је ову исто* Ма да је ,,{о1к1оге" име опште за све народне умотворине. Почетак њиховим истраживањима је још у ирошлом веку, али је имало чисто литерарни карактер. Тек у почетку овог века од Грима оно добнја научни карактер, а сам назив датира тек од 1846. Од тада се цела наука о томе зове ,,1'о1к1оге." ** Вук, књ. 3 стр. 348.

3 Д А = С тр. 257 рију оиисао у стиховима па ко зна да је он не би и у то „самоникло позориште" у том облику изнео. При свем упињању да ову „глуму" у што примитивнијем стању одржи и да се што мање удали од модела, Лаза је ипак морао да уноси нека новачења. Тако је он: I) Морао дати.име љуби Вукосављевој, коју је песма заборавила — или је то учинила из презрења према полу? — крстити. Лаза је био врло духовит кум. Кумче му носи дивно име „Гордана" (бар за мене оно дивно ! звони). Од имена много зависи и ја вас молим да не мислите да је то маленкост или лака ствар. „Није то мала ствар, вели II. Сен-Виктор, за песника умети дати својој јунакињи име које приличи њеном карактеру, као што венац њеном челу приличи. Ако родиш кћер, веле старосвете инђиске књиге, надени јој слатко име, лакогизговора и које пријатно звони у ушима. Молијер, Шекспир и сви велики песници су слушали, и не знајући, овај савет старих брамина, нарочито Шекспир, који да би украсио своје мезимице, брао је, не зна се одакле, са месеца? из облака? имена дотле нечувена, етерска, небеска " Отуд се и 'Бура, рођен песник, (ма да сиромах није имао ни појма о препорукама старих инђиских брамина), онолико брине о имену свога детета, које се још није ни родило: „Ако ми родиш сина Роди ми Милоша А буде-л' мила шћерца Нек буде Милица." II Лаза је, чини ми се, крстио своју јунакињу по препоруци староставних инђиских књига. То је већ песничко обележје. Јер, замислите, да је њој Лаза дао име нпр. „Анка"! А вама на мах суне гомила стихова кроз главу, који опевају Анку, као нпр: „Ајд' у коло Анка Јево тебе банка" и ви видите како у некаквој чађавој сељачкој механи пл.ескају сеоски ајлази уз варварску свирку грозних цигана. Или се сетите „Анчице, Анка, слатки рају мој.... па вам излети пред очи лимунација с војеном бандом испред које се гура и урла гомила мангупарије.... Или се чак опомињете и оног узносења: „На асталу гори свећа Ти си, Анко, моја срећа, ој!" а пред вама се створе тамбураши разрогачених очију и испалих јабучица.... та знате их већ ка^ви су! Са „Горданом" је свака непријатна реминесенција немогућа. Го је име нетакнуто и неоскрнављено, а притом је прикладно и пуно израза. 2) Лаза није хтео оставити случају да располаже хајдучком слободом, ма да је „Шегово Величанство Случај" као што га назива Фридрих Велики, врло важан елеменат у хајдучком животу. У глуми, Вукосава довлачи у замке Бојичића љубомора Михата бембера. Ту сад пада прва замерка од моје стране. Код прими.