Звезда

Стр. 292

Број 37 и 38

Међу разним провинцијама бпла ,је у ово време и Сирија с Палестином. Поглавар овј/јх . земаља звао се Сенције Сатурнин; али, царским изаслаником за погшс наименОван би, у овом крају Кириније, 5 јер је овај посао тражио човека слободна од сваке друге, службене бриге. Кириније се прихвати носла са великом. опр.езношћу, јер синови Израиљеви још се чврсто држаше традицпје и старе деобе на племена, колена и фамилије, установљене Мојсијем а очуване у историји царства. Он заповеди, да се сваки упише у месту својих предака.— Попис сетицао свегастановништва, оба пола. Дионисије адикарнаски пише.о попису људи и жена, 1 ' а Лактанције, у спису: »0" смрти гонилаца» каже, да су се уиисивали идечаци и девојчице. 7 Са висина гора Завулонових кренуо се на заповест Киринијеву и Јосиф назарећанин, за заручницом својом Маријом, кренуо се у Витлејем град својега племена и место рођења својих славних предака. Око 140 километара пређоше они пепшце, у крајној сиромаштини и с великим напором, и кад стигоше дому Кингамову , 8 мрак је већ разастро био по земљи своју ненровидну копрену. Значајно је у историји и место где дођоше ови путници, и дан доласка њихова, Место је то у старини названо са своје плодности: »кућа хлебова« или јеврејски Витлејем. 9 Беше то град најлепше усномене. и највећих нада Израиљевих. Увенчан славом у прошлости, постаде он још гласовитији од пророка, који гледаше у њему будућу ггостојбину Месије — Цара над Царевима. Није било човека у Израиљу, који би, долазећи у овај град, смео с ума стародревно, али свакоме добро познато пророштво: »Витлејеме Ефрато! Да ли .си мален међу великим градовима Јудиним ?... Из тебе ће изићи Вођ, који ће водити народ мој... Његово је порекло од почетка, од дана вечних«. |(> 5 Светоније, Флор и др. римски писци говоре о овоме цареком изасланику и зову га Сулпицијем Квирином. Свети Лука, у своме Јеванђељу, назива га Кирином. Кардинал Капечелатри, у делу нанред поменутом (рад. 39) објашњава ову разлику имена тиме, што у грчком језику нема слова, које би одговарало латинскоме: (}; и што Грци у место узимају слово: С. То потврђује наводима из Плутарха и др. грчких писаца. — Н о и »' ц и (1, по писцнма римским : Тациту и Светонију описује редом све дужности, које је отарављао Кириније у рим. царству од 742—759. год. (Види: (Зеви Спбк), рад. 159). 6 ЛшЦиЈг. Кош. IV 15. смрти гонилаца« сведочи, да су уписивани били и 7 Ве тог1е регеесШотт ХХШ. 8 Тако се звала једна гостионица пред Витлејемом, код кладенца Давидова. По јеврејском предању, »дом Кингамов« је сазидан на истом месту, где је некада био дом Воза и Давида (Види о томе : Фарара: Жизнг, Ј Хр. страна 11). 9 Витлејем .је име двама јеврејским градовима, од којих један беше у племену Завулонову, а други — Јудиноме. Ва разлику, овај други Витлејем се назове »Ефрата.« У њему се родио Христос. (Види о томе: Зсћепг-а, у Ки'сћеп1ех1коп-у, II ВсЈ. 535—540). 10 Михеј. V, 2.

Славан по, себи, Витлејем беше још окружен сиоменицима, које је усномена освештала. На уласку у град, под палмама види се гроб прамајке Израиљеве. Недалеко одатле је место, где је Давид од Саумила помазан. Ту је и кладенац носвећени Богу после иобеда Давидових; ту је и тајанствени водоскок .— {опа 81 §па1н8, — дивни споменик из царовања Соломунова; ту је и затворени врт, толико опевани у »Песми над Песмама«; ту су рушевине стародревног Ровоамова града — споменика иодељеног царства. 11 Св.уд наоколо су места, где је Давид, пастир, цар и песник, с цитром у . руци, сиевао миоге своје псалме. Укратко: све што беше у овој околини, коју видеше нраоци, цареви и пророци, наговештавало је Онога, којн се овде имао родити за спасење света. 12 Јосиф и Марија касно стигоше у Витлејем, и нађоше толику масу искуиљенога света, да за њих не беше места у гостионицама. Шта су знали радити? Сетише се Хеврона, који беше недалеко од Витлејема. И они изидоше из града на јужна врата, и упутише се у Хевроп. Но, осетивши велики умор од тешкога путовања, принуђени беху задржати се недалеко од градске капије. 13 Земљиште око Витлејема бејаше бреговито, нокривено вртовима. Ту се находило неколико нештера, што служаху за одмор нутницима и за склониште стоци. Јосиф и Марија употребише једну од ових пештера себи за склониште. 14 —У незнатном растојању од тога места, на висоравну (сада: Џебел — Фурендис), стајао је величанствени двор цара Ирода. Сиромаси, пролазећи туда могаху чути веселе песме п грозне узвике најамничке страже, која је силом оружја држала у покорности Иродове поданике. 15 Назарећани стигоше у Витлејем у ноћ, између 24 и 25 Саз1еи месеца (нашега децембра). А ова ноћ беше пуна успомена за Јевреје. Она се славила у спомен победе Јудитине над Олоферном. Те исте ноћи, у доцније време, Јуда Макавеј осло-

11 Ј о с. Ф л а в 1 н. Древ. Јудеистн II. X гл. 12 Да је Витлејем место рођења Христова, у то нико није еу.мњао до Ренан. Једини он. пише, да се »Исус родио у Назарету, малом граду галилејском, који дотле ни чим не беше славан.« Једини он налази, да ,је јеванђ. опис »легенда, доцнијега порекла«, и да је време рођења Христова непознато^(Види: Јевиз, раг Е. Кепап, сћар. I, р. 2. Раг1в, 1864, XI КЈШош. Али Ренаи не даје за све то н икаква доказа што чини, да навод Ренанов остаје и даље као његово лично мишљење. Међу тим, одлични научењаци, који су као и Ренан на лицу места (у Палестини) проучавали, предање, археологију и т. д. не деле ни у чему његово мишљење. Довољно ће бити ако од ових иисаца поменем најгласовитије : Енглеза Фарара, Француза Бугода и талијаноког кардинала Капечелатрија. 18 Вои^ашћ Сгези Спв1о, рад. 161. 14 Саресе1а1го Ућа сћ Сг. Сг. 29 рад. —Са овим мишљењем се не слаже у свему Фарар. У своме делу: »Живот Исуса Христа« (стр. 11) овај гшсац наводи, да је се Христос родио у пештери, али не ван града, него у пегатери једне гостионице. 15 Фаррарт.. стр. 11.