Звезда

Број 37 и 38

3 В Е

Стр. 293

боди народ ској од тираније сирскога цара Антиоха, очисти јерусалимски храм од идола, обнови га. Беше то ретка свечаност, о којој Јосиф Флавије, јудејски историчар, овако пише: ».... у двадесет пети дан месеца Каслеја... зажегоше светилнике, учинише да се на олтару пуши дим од тамњана, поставише на трапезу освећене хлебове, и на новом жртвенику заклаше жртвупаљеницу. .. »И Јуда обнављаше приносе жртвене у храму за пуних осам дана... певајући Богу у част иесме и ис.алме и учинивши народу весеље. А Јудејци, радосни од овога неочекиваног обновљења своје вере, установише за потомство закон: да сваке године у ово време, $уде осмодневни празник. Ту установу држимо и данас, и зовемо ове дане »празником светила.« А овај назив дошао је како ја мислим, отуда, што смо у ово време неочекивано озарени били зрацима слободе«."' Сви градови у ГЈалестини палили су ове ноћи светила доброти и милосрђу својега Пога; Талмуд је доцније установио, да те ноћи свака жива душа*пева по 3000 пута »Алилуја«. 17 Ноћ између 24—25. Каслеја учини се још знаменитијом. Христос, истинита светлост света, озари у ову ноћ сву земљу »озари свакога човека што дође на свет.« И ако беше Господар васионе, Он серпет роди у убогој пештери. Овај Цар Истине, Овај Господар векова, нашао је погоднијим местом за рођење Своје мрачну пештеру, него сјајни двор; јер је и дошао у свет да покаже: да је пред Богом душа најмоћнијег господара то исто, што и душа иоследњега роба«. 18 У исти час, кад се родио Христос, код куле Едерске пастири су чували ноћну стражу око стада својега. »И гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их; и уплашишз се врло. »И рече им анђео: не бојте се! јер гле, јављам вам велику радост, која ће бити свему народу. »Јер вам се данас у граду Давидову роди Спас, који је Христос Господ. »И ето вам знака; наћи ћете дете повито, где лежп у јаслима« ( ЈеванЈјеље од Луке IX, 12). А пастири застадоше пренеражени од виђења, од необичне светлости и од гласа анђелова, У чуђењу осећаху и пријатну утеху. И докле јопт стојаху тако, уједини се с анђелом множина блажених духова, који хваљаху Бога и велику тајну, певајући: »Слава на висини Вогу, на земљи мир, међу људима добра воља! Пастири се тада кренуше у Витлејем да својим очима виде чудо, што им се објави са таком славом анђелском.

' 6 Древн. Јудеисшн, XII кн. VII гл. Јосиф Флавије живео је у првоме веку, и ратовао око 70 год. по Христу, кад је ЈерусаЛим разрушен од Римљана. 17 Саресе1а1;го. ра§\ 33. 18 Фаррарт., стр. 11.

Наскоро се очима њиховим, пуним ватрене вере, показа остварено анђелско казивање. У убогој пештери опазише они Јосифа и Марију, где завија у пелене новорођенога Спаса. И видеше у крајњем унижењу Онога, Чију величину већ познадоше преко анђела; видеше Дара векова, коме и небеса и земља наменише своје даре; анђели — песму, небеса звезду, мудраци — даре, земља — пештеру, пустиња — јасле, а свет — матерДјеву! Видеше Цара над Царевима у његовом уласку у свет! — И видело истине засија у душама иастира, и небесни сјај озари верна срца њихова. Они падоше ничице и поклонише се својему Спаситељу, -— Цару душа, Који у пештери нађе палату, у пеленама — порфиру, у јаслама — престо!.... С. јУ1. ЈЗесе/тинобић.

НА БОЖИЋ —-фНо-ћ. на земљу давно пала, Људи пали од умора, Сан их грли док их еутра Не пробуди рана зора. По небу ее мееец шета — А небо је еве у ејају — Дижите ее грешни људи, Небееа ее отварају. Хриетое ее ра^а, да епаее људе, Да еине зора новога доба, Да буде мира, да правда буде, Да падне мржња, завиет и злоба. А етаро етање науком руши, Доноеи љубав.... О, грешни људи, па је л' еве оно" Што је на земљу Спаеитељ дон'о У вашој души ?... Да ли евака душа еавеет евоју елуша ? Да л' ее Богу правде и иетине клања, Ил то новцу чини и за новац гања ? Да ли ту^а беда евакога заболи ? Да л' и чини добро ко ее Богу моли ? Да ли јоште јачи елабијега тлачи ?

Зазвонише звона, еину зора плава, ЈДеломе ее евету Божи! оглашава. Молитва ее небу од толиких пење, Цео евет проелавља Хриетово ро^ење. — Родио ее Хриетое! Чуј и ти у двору, И ти што ее мучиш за наеушну кору; Ти гдадов'о што еи, да еад имаш јеети Са евојима Божи-ћ. да можеш провеети,