Звезда

Стр. 8

3 В Е 3 Д А

Број 1

у озбиљности — женске су далеко надмашиле мушке. Вредно је ириметити, да су сви досадањи велики глумци били родом с ону страну Саве и Дунава, а да су данас и код нас и код Новосађана и у Загребу, најбољи глумци „Србијанци." Само су још и данас готово Све глумице отуда. Још наше Српкиње не могу да се одваже да „иду у глумице." Само међу женским представљачима опажа се на првом месту једна ужасна празнина. Наша позорница нема прве љубавнице. И да Управа има колико толико појма о Позоришту, она би знала да Позориште не може постојати без прве љубавнице и постарала би се набавити је. Она се међутим ту, у најважнијем жанру, помаже крпежима. Јер г-ђица Нигринова је врло добра глумица, кад игра оно што је за њу, и врло досадпа комендија шица, кад игра ствари коЈе јој се не пристоје. Нигринова не може никад бити нпр. Клара Болијерова! Зашто? Зато што Је она одлична Атенаида ! Кад дакле пређемо преко улоге првог реда, прве љубавнице, онда тек видимо да немамо ни прву трагеткињу. И за један и за други „фах" (допустите ми да се послужим тим термином, који је веома драг глумцима) Г-ђа Гргурова била је одлична. Ах! како би је ми сад умели ценити! Затим немамо „велике госпође" (ипе §гапс!е с1ате), а после тих „оскудица" прелазим на оно што имамо. Имамо прво Г-ђицу Нигринову, и то није мало. Само је она свој таленат извитоперила играЈући увек оно што није за њу, али се ипак даЈе гледати. Кад би она играла свој „фах": кокете, ускочице (1ез рагуепиез) плебеЈке и фурије — била би до сада глумица првог ранга, и то не само за нашу позорницу.... Међутим она се, бивши врло лепа, махом допадала, и то Је Управи за прво време било доста. Због тога су били навалили на њу са улогама и толико је помели да она сад игра на доват и како стигне — а ја се Једнако чудим како стиже ? Игра све и без пробирања, па је данас врло добра „Сан-Жен" а сутра врло лоша МариЈон Делорм ит.д. Оваква каква је за њу се може рећи: на позорници још може да има дивну главу, стас Је међутим мало изгубила, трбух прилично добила а ноге велике сачувала. "Го ]е већ упућује на онаЈ „фах" који горе поменух. Гестови су јој оштри и мало крути; глас јој звонак и приЈатан, али у трагедиЈИ не уме њиме да влада, много плаче и завиЈа. Врло вредна марљива и савесна. Изгледа веома схватљива и готово увек влада улогом. Сад већ има и велики аукторитет! Кад се то све сумира — актива Је још врло велика. Због тога она и стоји на месту прве глумице. За „субрете", „шиндивиле" и по нужди певачице имамо г-ђу Теодосићку. Она је заменила г-ђу Цветићку и с успехом, али ко ће њу да замени? А на то би већ требало помишљати, Јер Је она већ прилично отежала. Она има све што "Је потребно за „субрету": није лепа, али Је приЈатна, допадљива и дрска. Сад, канда почиње бивати и сувише „дундаста" за „Мамзел Нитуш"? Глас приЈатан ма да је мало дотеран на мажење! Окретна, живахна, вредна и врло савесна. Шен репертоар није

огроман, а поред тога је врло симпатичан, па га зато она и носи успешно. И ту, дакле, још врло добро стојимо. За сентименталне даме, „жртве" и „проблематичне" особе остаје још само г-ђица Е. Поповићева. За те се, канда, улоге њој неће ни наћи замене, јер се ја бар не сећам да се која од млађих у том „фаху" појављивала. И она је врло вредна и савесна. Монотона, али су те улоге тако срасле с њом те изгледа, „да се то тако ваља". За жанр карикатурални и гротески имамо две одличне глумице, које су слабо примећаване, јер су њихове улоге по све антипатичне. То су г-ђа Јовановићка и г-ђа Радуловићка. Ова је последња у карикатурама јединствена. Г-ђа Јовановићка игра врло добро још и пакосне бабе, а по нужди и мајке. Обе су врло марљиве, само г-ђа Радуловићка теже учи и сад већ с муком изговара. За наивне херојкиње, нарочито у костиму, имамо г-ђицу Јурковићеву. Она је из почетка показивала врло много добрих страна, па је сад нешто стала. Штета би била, ако би се запустила. Она има дивну бисту, лице симпатично и у њему нечег симпатичног и отвореног што лицу под шлемом даје много израза. Самб она би требала да остане увек у костиму. Али ако се не отима и не разрађује — у брзо ће се изгубити. О осталима ћу продужити. А сад на Нову Годину желим и вама, о моји стрпљиви читаоци, све што и себи 5а1из, ћопог аг^епШт АЦие ћопит Шеа1;гит Зрес/а/ог. Чишаоцима Звезда ступа, у име Бога, у трећу годину. Читаоци су имали прилике да се увере о њеној ваљаној садржини. Јер, нема спора, да она иопуњава једну осетну празнину у нашој књижевности, доносећи леие и одабране ствари из наше и страних литература. Звезда. ће се и од данас држати истога правца, само ће проширити свој програм уносећи нову рубрику народне умотворине. Што је најглавнше, Звезда је најјефтинији лист који само за динар месечно даје неколико ориђиналних и дванаест преведених причица, један роман и пуно бележака из књижевности и друштва. Сем тога и критички је део у Звезди редовно заступљен. Зато и рачунамо на потиору читалаца. Прва три броја штампамо у 8000 примерака и шаљемо сваком за кога мислимо да ће лист држати. Ко не хтедне држати наш лист молимо га да нам бројеве врати, јер ћемо оног, који нам их не врати сматрати за свога претплатника. Скупљачима из унутрашњости дајемо 20% рабата, и молимо их да нам одмах прикупљену претплату поштом шаљу. Сваки, који буде хтео држати наш лист, моли се да претплату на пошти или уредништву положи, јер ћемо само оног што се претплати сматрати за свога прегплатника. Уредништво и Администрација ,,Звезде

Садржај : „ Авали" (песма) — „Јадан човек' — „Где иоморанџе зру" (наставак) —„Дан за разрачунавање" —„Позоришна хроника" — „Читаоцима

ВласницИ: Ст. М. Веселиновић и Павловић и Стојановић Штамп. Павловић и Стојановић дубров. ул. бр. 9. — Уредн. Ј. М. Веселиновић