Звезда

Број 2

3 В Е 3 Д А

Стр. 15

— Пази молим те! виче Филомена. — Што год боље могу, одговори Колас.' — Чувај, ево једних таљига с лева. — И једних затворених кола с десна. — Каква красна мирноћа у улицама лориенским! Никакве сметње. Човек има само право да иде. Колет је и рођен да тамо буде! Њему је зло у свима овим шталама. — Па и наманије боље, у њиховим крчмама. Они још и не поимају шта је то перина. Крста ми прскоше. Филомена помишљаше на свој дућан, где на њеном месту господари њена заменица. Наплаћиваће се ; али шта ће рећи ђаци када не виде њу насмејану на прозору? Па најпосле и то неће увек бити. — Збиља. Коласе, да ли је баш потребно остати осам дана у Паризу? — Наравно, због Колета. — Али он се одмарао два дана у През-ан-Пају. — Мислим да ће му и четири дана у Паризу бити довољно. — Можда и два. — Ама за два дана ти нећеш моћи видети све цркве. — Та толике сам их видела! Него то ти. Тамо се смотра неће в ршити баш у тачно одређено време. — А ако цар не буде у Паризу! ■— Коњушар ми јуче рече да је он у Москви. Је ли то врло далеко? — Хе! ви доле, пазите закачићете се, виче некаква гласина. — Та мислите ли ми чезе поломити? дере се други неки. — Отварајте ваше сандуке, вели један царинар. — Шта је све ово? пита Филомена. — То је Париз, ето — слике Париза! — одговара Колас. — Вере ми, рече Филомена гледајући околину пограничне тврдиње. Бонзом није ништа леп. То беше стара варош Енебон. — Ах! стара варош, рече Филомена која хоће да буде свезналица, стара варош је на висини. Треба се пењати и силазити. То је врло опасно. Овде се иде као по соби. —• Деде! деде! сандуке! понављаху царинари, и бацише један на земљу да се хтеде сломити. Кључ! -— Тражим га. — Журите! ■— Ма не могу да га нађем. Царинар дохвати једно длето и чекић да скрха браву! — Шта ђавола! узвикну Колас, кога остави стрплење, чекајте мало! — Онда- се склањајте с пута. — Ја друго и не тражим. Ошину Колета и пође. — Хеј, прикане. Ви бисте хтели ући и без прегледа. Знате ли ви да ћу вас ставити под стражу? Хајте натраг и чекајте на ред. — Хоће ли се ту остати дуго? — Један сахат, рече бригадер, видив с ким има посла.

Колас пође да се стави иза низа кола, који придође за време док се он објашњаваше али виде да се низ кола врло полако креће поред њега. Време му се учини дуго. Филомена се расрди. — Да сам ја ово знала, рече она, не бих ја нипошто остављала мој Лориен! — Вала ни ја, вели Колас. Наравно нигде боље до код своје куће. — Еј, госпођо, рече Филомена једној жени која беше иза ње попета на крову кола испуњених свежњима рубља, реците ми да ли добро познајете Париз? — Да ли познајем Париз? Као да је у мом шпагу. Ја сам праља. — Има ли тамо оволико света и кола? — Двапут више у одељку вароши Сен-Мартин. — А црква Нотр-Дамска јели заиста тако дивна. — Нотр-Дам? Ја њу не знам. — Ви идете сваки дан у Париз а не знате Нотр-Дам! — Не, не, сваки дан: средом и суботом. У мојојје парохији свети Никола. Лаку ноћ, ја одох напред иошто ће те се ви ту задржати. Угурсузи једни; као да су они закупили овај пут. — Филомено, знаш каква ми мисао паде на памет? — Знам, рече она, то је да си се већ наситио Париза. — Доиста. — Тако исто и ја. Мислим да би нам боље било у Лориену справљати наше торте и остале посластице. — Најзад ми смо своји господари. Нико нас. не може спречити да идемо 'одавде. Царинари који су тамо да премећу свет и који се само смеју гледајући нас, немају права узнемиравати нас ако ми хоћемо да се вратимо у Версаљ. — И у Ван. — И у Лориен. — Само нек што год рекну отићићу без збогом. — Од данас за двадесет дана бићемо код своје куће. Већ је готово месец дана од како смо отишли. — Не знам шта нам би да се овако ломимо ради гледања ових кућерина. — Веле да их тамо има на милибне. — Па шта је с тим? Све исте ствари! — Филомена! је ли решено? — Решено је. — Напред у улицу „Пор"! Хајде, ђа! Колет! Колет окрете леђа Паризу. Филомена презриво погледа пут Париза. Колас постаде деран, и подсмену јој се тапшући дланом о длан испод њеног носа. — Вере ми, рече, нигда нисам био задовољнији. ТТТ то се већма приближују Лориену, то су све већма испуњени радошћу. У близини Витре-а, напајају се ваздухом ове земље. Како им је кесица још доста тешка, то они путују као господа. У Рену одседају у хотел Пире, где долазе под избор трговци и грађани. Остају читав дан код Винсена у Вану, да би одморили Колета. Па онда један дан у Орај-у код Морифена, јер Филомена хоће да оде до цркве св. Ане, да тамо захвали Богородици на заштити при путовању.