Звезда

ВРОЈ 8 БЕОГРАД, НЕДЕЉА 17 ЈАНУАРА 1899 ГОД. III и неделом ■ Ј| цЈ | ј Ј " »Ј јГТР /\ ПАВЛОВИћА И СТОЈАПОВИћА I ј|[ 8 н " I 8 В I Неплакена ппсма не прииају с© иди X зсрзгиа, Р ИИ^ шИИН шШ ИН Рукопиои не враћају ое. Претплату примају све поште у ГТ 1/Ј ХЈ 1—Ј [Л ТТ ГЛГ^Т уредништво се налази Србији и иностранству 1 IV-/Г кЈ 1 и П V 1 Ј 1 VI 1 у дубровачкој ул. бр. 9 егрот 10 ххг 5 . д. У редник: Јанко јУ(. 7}еселинобић гвгрот хо ше 5 .

МЛАДОСТ

1894 г.

Докле младоот бујна траје Нек ее пева, Нека младе груди врело Миље вгрева; Нек ое не зна за никакве Боле, јаде; Нека оваког крепе топле Жеље, наде, Нек се оре песме лаке Крај пехара, Нек ее љубе цуре дивне Пуне чара. Хај, по мору, бурно жи^ће, Нек ее кре^е, Пуном елаети, пуном миља Пуном ере^ке; Нека плови на пучину Уеред миља, Тамо песма бујну младоет Благооиља. Пеома гони боле, јаде Вриге мани, У радоети нек младоети Теку дани!... Јер кад једном етароот до^е Седе влаои, Меото пехар елабу руку Штака краеи; Када лахор оеде влаои Залелуја, И емрт тихо тек запоје: Алилуја! Кад дрх&ућа нога више Гроба стане, Кад жалоети тешке врела Суза кане, Кад над гробом пеома јекне Тужно, тио Збогом жи^ћу, збогом евете Свете мио ! ... ј X. Ј^брашебић.

ГЛАВА У ТОРБИ из збирке: „развејани листови" — Б. Б. —

I Јесте ли кад год, на обали мора ил повеће какве реке, дочекали први сумрак, када се црни плашт, окићен звездама Хаосове ћерке — Ноћи труди и упиње, да обвије земљу и дан, што одбегава од нас? Јесте ли уживали у посматрању, у гледању и слушању, удисању и осећању поступних мена, што их сумрак носи собом на земљу? Ако сте иоле иесничког осећања и духа, морали сте уживати, као и ја што уживах једне летње вечери, на обали савској, више села Остружнице, чувеног села из сјајног устанка српског под великим Кара-Ђорђем. Десио сам се баш на ономе савијутку друма, од Умке ка Београду, испод остружничких, оброњених пешчарских урвина, или некадашњих камених мајдана, ниже вииограда, када се поче хватати први сумрак. Место то сматра се као »нечисто«, јер се по ноћи јављају духови свих оних криваца — лопова или мученика, невиних жртава, раје вегдашње, што су недалеко ту издисале, на црним вешалима, или на точку. На једном ћувику, што одваја ковеј друма на том месту од савске обале, и смета видику, причају стари, да су се подизала вешала, са точком за мучење и за нагоњење на признање у доба турско, нарочито у доба дахија и доцније за Сулејман Скопљак-паше. У селу је субашин конак — порушена кућерина, седиште Циганина ковача, а некада, за кратко време, резиденција Кнеза Милоша Великог. С ону страну винограда, од садашњих камених мајдана општинских, ка Пећанима, у једној страни, беше први састанак Кара-Ђорђа и устаника дриносавског краја, ради договора да дижу буну на Турке Десио сам се осамљен, путник из задовољства, пешак, на ковеју остружничком, када се стаде хватати мрак. Знађах за причање народно о нечистом месту и о јављању авети, али не што не веровах у то, већ што немадох кад ни помишљати на све