Звезда

ВРОЈ 11

БЕОГРАД, НЕДЕЉА 24 ЈАНУАРА 1899

ГОД. III

ИЗЛАЗИ уШорником, чешбртком и недељом Ц Е Н А: за 1 месец 1. динар жлж 1 зсрзгзаа Претплату примају све поште у Србији и нкостранству БРОТ ХО :ПГГ>.

ПОРОДИЧНИ лист

Претплату треба слати : ШТАМПАРИЈИ ПАВЛОВИћА И СТОЈАНОВИћА Неплаћена ппсма не нрнмају с« Рукопиои не враћају се. УРЕДНИШТВО СЕ НАЛАЗИ У ДУБРОВАЧКОЈ УЛ. БР. 9

Уредник: Јанко Ј/1. Јјеселинобић

дсвда! II

ЕРОТ 10 ЗП!Р=. г2Ц.

V...

БАЈАДЕРА

«■ У ввевданој, тихој нсћи, Док уморан евет почива, И док пееник у еамсћи Најмилије енове енива На обали хучне Дрине, Где ее тврди Зворник диже; А из равни и долине Уз кулу ее кула ниже Бајадера танка етаеа У еантуру лако бије, А од њена рајска глаеа Још заепао Зворник није! Веееље је на еве етране, И шумни ее пљееак ори; Челебије раздрагане Свак у ееби тихо збори: „О, Амбари, душо рајека, „Да леп ли је поглед твој!... „8а те, ружо Фарзиетанка, „Презрео бих живот евој!..." А Амбари етаеом треее, У еантуру еитно бије, Беле дојке провиде се Иепод танке ћ.ерћ.елије; Замршена коса густа На енежана пала плећ.а, Руменило њених уета На мајеку нас ружу сећ.а.... Отворене евуда редом Танке решме и шалоне, Само буле с тајним једом За јашмак ее црни клоне.... Сокољанин.

ГЛАВА У ТОРБИ ИЗ ЗБИРКЕ; „РАЗВЕЈАНИ ЛИСТОВИ" —■ Б. Б. - •«&(наставак) И поред засталих гомилица прође крупан, поносит човек, слободног и заповедничког држања и уђе у кућу. Тамо се срамежл>иво забила у угао Биса, а рукавом заклонила лице. Микља уђе, за њим њих неколико мало слободнијих, а оно се остало начети на врата и прозоре. Микља приђе самртничком одру. Баба Рава лежаше с прекрштеним рукама у своме сандуку, само лева згрчена нога, која се нп мртвој, никако исправити не могаше, стајаше згрчена, онако са подавијеним коленом. — Ево како се баба Рава вампири! Рече Микља јасним гласом, па загрте покров. дохвати стопало леве ноге мртвачке, па га притиште ка дну сандука. Укрућена нога у часу усправи у вис мртву баба Раву. Микља погледа у угао а Биса побеже у гомилу. Микља се зали сузама од силнога смеха што и други прихватише кад видеше у чему је ствар. Кад криумчар пусти ногу, а баба Рава тресну наузнако натраг у сандук, одмах се све поврати од страха и оживе. — Врашка цура! — грмну још једанпут његова гласина. Тако му се допала Бисенија! Те ноћи, до зоре, беше у селу пијанка, а у зору, Микља, који је први пут са својим сељацима поседио у весељу, дакле одмах сутра дан по смрти баба Равиној, зачуди цело село прошевином лепе Бисеније. III И тако и опет ништа подробније не могох искамчити од њега, н§ могах ништа више да сазнам о његовој љубави и ашиковању с Бисенијом. Поћута, поћута, замишљен, набраних веђа и намрштена чела, па пређе, ко бајаги, у шалу: