Звезда

Стр. 88

3 В Е 3 Д А

Број 11

„Српско Народно Позориште", па оставите или само „Позориште", или тражите да вам Нариз, макар и по корњачи, поклони један од позоришних надимака, који су му остали пусти. А има их прикладних. Кроз цео други чин, чим смо угледали собу и њен намештај, стрепели смо да не присуствујемо каквој сцени, која би била фатална и за поч. „Тћеа1хе паШге!". Паде ми на ум: како би било, да се она соба при крају другог чина изгура одмах пред врата позоришна? Оног часа би добила стражарну пратњу чак до — најближег квартовог одељка; а ми смо је на бини морали да гледамо! Ти несрећни кревети, који се тако близу суфлера намештају! Кад се без њих не може, гурните их у страну, наместите их дискретно, да се само замш"љају. Или иначе поделите представе на представе за мушки и представе за женски род. Па кад на плакатима стоји: да ће се давати тај и тај комад, на који се умољава женскиње, које још црвени од стида, да не дође — е тад скидате са себе одговорност. То би било и часно и обазриво. Свако би бирао по своме укусу и нико се не би нашао између двеју алтернатива: или да се љути од стида, или да се изложи подсмеху па да у половини представе иде кући. И каква је тенденција овоме комаду? Зар кад се данас са презирањем говори и каже: „како је у девојака развратан поглед, како иду са теревенке на теревенку" (да ли је све овако, нека они који кажу, расправе то са својом савешћу) — зар ће овакви комади повратити чистоту девојачким погледима?! Зар су ЈТеонија, Анжелика и Жимер узори за наш млад свет?! Она пуста лакомислена жена, она развратна циничка собарица и онај гнусни адвокат, који нам се са позорнице жали као заљубљени мачор на „личну неблагодарност" госпе неплатише! Доста је у нас унесено ђубрета са Запада, имамо га за деценије. Пустите нас ако хоћемо, да се само кроз своја два ока упознамо са Прево-ом, Брантом и Золом, кад се данас већ не може бити образованим без познанства са његовим делима. Не морате их баш ви уносити и то преко Српског Народног Позоришта. Ви, који сте дужни и кадри да са тог места дајете тон и импулс за лепоту и чистоту језика и нарави срца. Немојте да некада са својим ћерима заЈедно црвените, гледајући комаде, за које сте имали и права< и моћи да уложите своје уе1:о Р1ећете им примене моћи правдати ни духовитошћу, јер у чему лежи духовитост „Корњачина"?! — У двосмисленим речма, ситуацијама и мимикама, у скидању капута, прслука и ципела, у креветима, табуретима и фотељама, у мелиси и опијуму т. д. А сав виц је био што је један обукао туђе тесне ципеле, један изгрдио адвокате и распуштенике, а сви скупа пристојност. Па ако су Французи, не морамо ми из свога угоднога опанка скакати у тесну лаковану ципелу, своју чашу ладне воде замењивати мелисом. И што се после „Корњаче" највише бојимо, да једнога дана какав езргћ Кћге духовито не драматише Превостову „Кез с1егш У1ег§еб", те да њима замени нашу безазлену и невину Трифковићеву „Избирачицу.« Једина нам је утеха, што смо видели како је г. дра-

матург нешто оштрим потезима бележио. Дај Боже, да је писао путну исправу „Корњачи" за вечан мир у архиви. Тјеограђанка. КН.ИЖЕВ И О С ГГ

Једна фатална погрешка. Трећа алинеја члана двадесет шестог у „Основном закону Српске Краљевске Академије" гласи од речи до речи овако: „Указом Краља Заштитника Академије, а на предлог министра просвете и црквених послова, бива постављен председник Српске Краљевске Академије између правих чланова, а на три године дана." Академија има три врсте чланова: 1-во сталне, а то су прави, П-го дописне и Ш-ће почасне, и према наведеној алинеји: председник може бити само стални — прави ■—■ члан, а никако дописни или почасни. Међутим „Српске новине" од 21 тек. мес. донеле су „Закон о измени и допуни" горереченог закона и ту први члан гласи овако: „У члану 26 -ом 3-0Ј алинеји: да се реч „ првих" замени речима: „правих или сталних". Шта је сад ово? Чини се измена нечега, што не постоји, а замењује се оним што је већ ту. Јединствен случај!.. Али ево од куда све то. Први чланови Академије били су постављени Указом, а у »Просветном зборнику" приликом прештампавања „Основног закона Кр. Срп. Академије" подкраде се једна обична, смртна, штампарска погрешка и у чл. 26 -ом у 3 -ој алинеји у речи прави испадне оно а, те тако место речи прави дође први, — и отуда сад настане за неке грдна пометња. Та обична, али у овом случају фатална погрешка учини то, да изађе: да председници Академије могу бити само указни академици, јер су само они и први,- и да једног дана, кад сви они као смртни људи (ах, колико их има и са сувише смртним именом!) изумру, остане Академија без председника. А то већ није могло да буде. И надлежни, у место да по старом и тако обичном правничком правилу потражи матрицу дотичног закона и тамо види како то чудновато место гласи, или ' да се бар потрудише да завире у „Десети годишњак" Академијин од 1896 год., где је тај закон штампан, па да сазнаду шта ту пише, — они од погрешке каквог штампарског шегрта направише своју, па за тим и скупштинску погрешку. Занимљиво је да Је и у скупштини било толико правника и да нико ово не примети... Као што видите, ја овде нисам писао рецензију на какво књижевно дело, а да је тако било, ја би овај напис завршио речима: „И према свему овом изгледа да писац није дорастао послу, кога се латио." Ј^илорад Ј. ЈУ^иШробић.

Садржај: „Бајадера" (песма) — „Глава у торби" (наставак) — „Пред прозором" (песма) „Парче хлеба" — „Позориште" — „1(њижевност."

„Где иоморанџе зру" (наставак)

Власници: Ст. М. Веселиновић и Павловић и Стојановић Штамп. Пав швић и Стојанс/вић дубров. ул. бр. 9. — Уредн. Ј, М. Веселиновић.