Звезда

С тр . 96

3 В Е 3 Д А

Број 12

јатеља у сред војничких узвика. Племство шпанско одевено је у стару племићску одећу, којој много недостаје, с : гледишта архдолошке тачности. — Ни маварски костим није бољи; он више личи на турско ношиво : сваки Мавар носи турбан, кафтан и димлије. Али све то још није ништа. Што је најсмешније у ових ратобораца то је, што они не јашу природне коње, већ коње од хартије. Њихови су коњи тако начињени да јахач обе ноге спушта унутра у коња, и, креће га куда и како хоће. А да се то не би запазило, начињене су по спољним боковима коњским човечије ноге и коњаници их вешто прикривају горњом хаљином. И ова, страшна каваљерија, најпосле ступи у дејство, и нанесе велике штете непријатељу. — При крају крајева побеђују Шпанци. настају радосне песме ; варобљенике водају по улицама градским уз звуке гитара; настају игре, и трају и гшсле поноћи. Али, празник није завргнен овом победом. И сутра дан врши се велика процесија и ту рањеници и они што су на умору моле присутне за помоћ. И свет даје милостињу, даје колико ко може, и ту милостињу доцније шаљу у болничку касу.

ИСКРИЦЕ ДУХА

Катона — кад је био још као дете, — замоле неки, да код свога деде, који је био конзул, проговори коју лепу реч за њих, али он не хтеде на то ништа одговорити; онда га један дигне до прозора претећи му да ће га кроз ггрозор бацити, али се он ни тада не покори; онај га тада спусти говорећи осталима: „Срећа те је још дете, а да је старији, не би нас хтео никако ни чути." * Кад је Катону било 14 година, оде са својим учитељем у двор диктатора Суле, где види многе Римљане поубијане. „Како је име томе чудовишту што је оволике Римљане поубијало?" „Сула", одговори му учитељ. „Дај ми твој мач — узвикну Катон —• да њим прободем срце томе тиранину, и избавим моје отачаство." * Кад су Трајана изабрали Римљани за цара, сгавио је на двору свом нитпис: „општа кућа", где је имао приступа сваки његов поданик, објављујући: „Ја ћу онакав свима бити, какав би ја као обичан грађанин желео да Император мени буде." Трајан дајући мач своме маршалу двора, рече му ; „Опаши се овим мачем, и буди ми бранилац, док год будем царовао као што треба, а гони ме будем ли недостојан." У молитви која се читала по храмовима за здравље и дуг живот царев, наредио је да се дода и ова рече-

ница: „Ако се буде покоравао закону, ако буде паметно царевао, и ако буде народ усрећавао." * Тамерлан је био ром и без једне руке, а Бајазит је био ћорав. Кад је Тамерлан победио и уватио Бајазита, доведе га преда се, и кад га угледа почне се смејати. „То није лепо, и знак је рђавог срца — рече му Бајазит, — да се подсмеваш невољнима." „Нисам мислио да те вређам, — рече му Тамерлан — али како да се не насмејем, кад видим, како је судба одредила да буду владаоци, један ћоравко као што си ти, и један сакатиљ као што сам ја." ❖ Купао се једном Тамерлан у бањи са песником Омедијем, па почну један другога оцењивати колико који вреди. „Ја мислим — рече Омедије Тамерлану ти не вредиш више од 30 пара." „То је врло мало одговори Тамерлан, — та само мој убрус вреди толико." „Па то и јесте нешто што вреди", одговори му песник. * Фокс славни енглески говорник и министар, за време избора дође код једног трговцада агитује за свој избор, но трговац који је свој глас већ другоме обећао, нађе један стари конопац и рече му: „Ето са чиме вас могјг служити." Нашта му Фокс одговори: „Хвала вам на доброј вољи, али нисам рад да вам одузимам тако драгоцену ствар која је вашој породици толико потребна."

ИСПРАВКА У прошлом броју „Звезде", а у напису „Једна фатална погрешка" реченица: „...или да се бар потрудише да завире у „Десети годишњак" Академијин од 1896 г., где је тај закон штампан", и т. д. треба да гласи: „...или да се бар потрудише да завире у „Десети годишњак" Академијин од 1896 год., где је Академија тај закон и по шести пут штампала", и т. д. БЕОШДСКИМ ЧШОШША Да би наши читаоци могли добијати наш лист тачно и уредно, администрација Звезде решила је да се сваком читаоцу лист донесе кући. С тога молимо све читаоценашег листа, који купују било код продаваца новина, било на киосцима,или код г. Данила Романовића, да нам до 1. фебруара о. г. јаве своја имена, улицу и број куће, те да можемо наштампати адресе, па да им се лист код куће оставља. Све адресе треба слати: штампарији Павловића и Стојановића, дубровачка ул. бр. 9.

Садржај: „ IIа моме гробу" (песма) — „Глава у торби" (свршетак) — „Исток и Запад" (песма) „/ де иоморанџе зру" (наставак) — „Једна новембарска ноћ" — „Занимљиве ситнице" — „Искрице духа" — „Исправка". Власници: Ст. М. Веселиновић и Павловић и Стојановић Штамп. Павловић и Стојан&вић дубров. ул. бр. 9. Уредн. Ј. М. Веселиновић.