Звезда

Б рој 15 3 В Е

— Ах, Глаша, рече он, није ли те стид, да се низашта тако надуриш? Да си се бар постидила Ивана Кондратића! Он је стран човек. — Одмакни... Глафира Оемјоновна упути се ходником у правцу степеницама. Људи иђаху за аом. — Чујеш... Куда ћехп ти? — У позориште... да себи друштва потра жим, одговори она, старајући се да буде што равнодушнија; али се није дао сакрити гнев у њеном говору, у ходу и гестима. — Ти си, настави она, нашао себи друштво за столом, и ја морам себи тражити друштва. А већ, ти се не брини, умећу ваљада и ја наћи себи каквога глумца! — Бог с тобом, Глафиро Семјоновна! Опо мени се... шта говориш! Јеси ли ти при себи?... — А јеси ли ти при себи, Никола Ивановићу? Шта си ти до сад радио у трпезарији са оним вртирепом? Кад је себе обед свршен и људи се разишли по својим собама, а ти се улагујеш пред њом, као мачак у марту месецу. Ти ниси при себи, и ја не желим бити при себи! Шило за огњило... Молим, молим, не идите за мном... Ја и сама могу отићи у позориште. —- Не пуштам ја тебе саму, одлучно рече Николај Ивановић. — Видећемо. Они етфоше низ степене и нађоше се у авлији гостионичној. — Не приличи то, госпо^о, копечити се тако пред својим мужем, верујте, не приличи! стаде Коњурин саветовати Глафиру Семјоновну. Шта вам је он учинио тако страшно ? Испио чашу-две шампања, за столом, са суседом, ето — то је све. И још, није то он започео, него ја.... Ваталите ви све то, па нека опет буде како је и било. — Допустите.... Какво право имате ви да мене учите! узвикну Глафида Семјоновна. Гледај, молим те, и други ми се тутор пронашао! Глафира седе у дворишту за један сточић и потражи за се сладолед. Седоше и Николај Ивановић и Коњурин, те заискаше сифон селтерске воде. Сви троје ћуте. Најпосле ће Николај Ивановић започети: — Нисам противан да се иде у позориште; али, за што би ти сама ишла ? Иоћићемо заједно... Глафира Семјоновна не одговори на то. На брзу руку поједе сладолед, плати келнеру и изнде на улицу. Муж и Коњурин по^оше у стопу за њом. На вратима скочи она у једна кола и стаде говорити кочијашу: — Театр у Консерт... Але... Кочијаш пита, у који театр? — Сетегаљ. Але... Але пљу вит! Скочише у кола и њени пратиоци. — Забадава ви идете са мном. У позоришту ви ћете бити за се, а ја— за се, рече им она. —

3 Д А . С тр . 119 Хоћу да се шетам по ходницима сама, па, ваљда ће срећа дати, да се и мени нађе какав каваљер, с којим би могла познанство учинити. — Повратите се, госпођо, промените гнев милошћу... рече Коњурин. — Аха! Вама је сад непријатно? А како ли је мени било, кад сте ви за столом упиљили очима у ону неваљалицу, и почели да јој се удварате? узвикну Глафира Семјоновна. Возише се дуго. Кочијаш је гонио кроз неке мрачне уличице, излазио на мрачне пијаце, и снова улазио у тесне сокаке, док се најпосле не заустави пред малим здањем, осветљеним двама електричним фењерима. Велика фирма на вратима гласила је : Ог1ео :1ј Когиа. Глафира још једнако љута скочи из кола, притрча каси и узе за се билет. Муж њен и Ко њурин тако^е купише билете. Муж јој понуди руку да заједно у|у, али она га удари по руци, про^е сама кроз ходник и уђе у салу за посматраче. Ор1ео (11 Коша, куда је кочијаш довео Иванова и Коњурина не беше позориште, већ кафешантан. Публика је седела за столићима, растуреним по сали, пајз испијала каву, ликере, вино, и дрз^ге напитке, што расхлађују. Цео тај свет једе и гледа на бину, на којој се бекељише комичари, певаше шансонетке, — певачице, деколтоване до немогућности, одевене у трико, украшене само појасом, и нечим, налик на сукњу. Певачице и комичаре сменише акробати. — Па ово није позориште, рече Николај Ивановић, идући за женом. Од куд је ово позориште ? Ово је кафе-шантан. — Тим боље... одговори му Глафира Семјоновна па нађе празан сточић и седе. — Та, оно, тако је! наставља Николај Ивановић, посадивши се према жени. — Тако је... али је незгодно да се ту нађе поштена жена. Гле, какве те даме окружавају ? — Тхе, ја и не желим да мисле о мени, да сам поштена жена. — Ах, Глаша, шта ти говориш! — Молим, не кужи ми ово вече. Ето ти тих набојених дама, слободно иди им и уживај, ја ти сметати нећу, — само, ни ти не смеш мени сметати. — Ономени се ти Глаша, Бог с тобом. — Одавно сам се опоменула, одговори она, иа се окрете од мужа и стаде гледати на бину, на којој је један леп акробат, у трикоу, изводио разне Фигуре. Ивановима и Коњурину приђе момак у црну кратку капутићу, с белом кецељом до земље, и предложи им да узму што год. — Би ли што иила? плашљиво пита Николај Ивановић своју жену. — Како не бих! одговори она, не обрнувши се мужу и издаде налог слузи: — Апорте шампањ.... <— Асти, Асти!.. додаје Коњурип момку.