Звезда

3 В Е 3 Д А

Стр. 157

када докучих њезину тајну пазио сам на сваки њен корак и покрет. Познадох сву лаж њеног срца, видех како се понижава преда мном, иретварајући се да ме љуби, само да би ме гато више у мојој заблуди учврстила. Верујте ми, да човека ништа тако темељито не може да излечи од љу бави као уверење да је жена коју љуби, ниског карактера." „Кажу да бага то изазива страст код многих људи." „Да, дражи чула. И ја сам осећао како гори део мога „ја" налази насладе у конкурисању љубазнику моје жене. Наскоро се уверих да како да вам кажем — да мој супарник није био тако уздржљив и скрупулозан као ја, и да умеганост моје жене служи на часг њеном учитељу. Ако је у тим моментима само сујета у питању, онда вас могу увв| ити да је моја сујета била задовољена: јер неколико недеља узастопце варала је моја жена свог љубазника са мном. А можда га је тада већ и с другим варала." „Па гата је било на крају крајева?" „Ствар се свршила врло просто Пошто нисмо имали деце, то ми је врло лако погало за руком да моју намеру изведем. Нисам жени ни једне речи рекао — напротив, врло сам се љубазно с њом опходио — претворих све своје имање — а није ни било велико — у новац. Она није ни имала свог имања. С тим што сам ја зарађивао увек смо богато излазили на к^ај. Онда написах газди од куће писмо у коме му откажем стан, па га послах тако да га је тек сутрадан могао добити. У једној хотелској соби одмах до станице северне жељезнице, спаковах путничку торбу са оделом и другим предметима за тоалету који су при путовању потребни; ручах као и сваки дан са женом, па јој онда рекох да идем часком да купим цигаре. -- Од тада ме никад више није видела. Прошло је већ десет година и ја мислим да ни данас не зна да сам овде," „Она је морала мислити да вам се нешто до годило." „0 не; идућег јутра добила ]'е од мене писмо у коме сам јој саопштио да сам за њено срамно дело знао и да јој сада остављам широко поље. Замислите шта се у души те несрећнице морало дешавати. Тај ужас при помисли да је тако из ненада остављена и да мора сада да кроји лажи и изговоре да би се од тог изненадног пада спасла." „Па није била да свим сама — њен љубазник?" „Он! Е видите, тај је учинио оно на шго сам ја баш рачунао: показао јој врата чим је дознао да није више моја жена. Молим вас замислите ^дда себе на месту те егоистичне и покварене аене, која се уједанпут нагала усамљена и остављша сама себи. Чак се није смела упустити ни у ша разна причања, која жене у сличним при лшама износе, да би свет увериле како су оне чисте и невине као анђели, а њихови мужеви да су лрави ниткови, јер сам јој запретио да ћу

сва писма која имам у рукама, при првом скапдалу, послати једној њеној пријатељици која је била позната као мајстор у изношењу Фаталних догађаја што се дешавају у бољим круговима, на јавност. — Можда је моја жена тада дошла до уверења да је и муж за нешто добар; па макар само зато да је издржава и породицу репрезенгира." „Али, драги господине, то сте све могли и разводом брака постићи." „0 не, јер закони, овакви какви су данас узимају у оваквим случајевима толико обзира на све могуће ситнице, да развод у самој ствари и није више развод, него нека врста засгарелости брака, пошто су б, ачне везе постепено олабавиле. А ја сам хтео моју жену без икаквих правних Формалности да напустим. — С тога што је и другима давала оно што само мени припада, узео сам себи оно што је моје било. Тако сам на тај начин избегао све досадне сцене: кукњаву, бескрајње дебате, досадно мешање родбине, добрих пријатеља и познаника; једном речи: све оно што човеку сву вољу при разводу брака поквари. Ја сам своје рачуне за један дан изравнао, а оно гато се није дало изравнати ставио сам на рачун моје жене. .Ја налазим да је то био најзгоднији пут. Зар не?" „Доиста. Сирота је жена с тим била довољно кажњена. Зар јој нећете никада опростити?" „Никада, господине." „Не осећате никакву чежњу за њом?" „Ја чезнем само за чистом, верном женом за какву сам је држао кад сам је узео. Али та је за мене умрла. Није л' тако?" „Па гата је било са нссрећницом?" „Мислим да је са свим пропала." Ј. Адамопи!..

СРПСКО НАРОДНО Б-сЛАГО Скулљаље слика из орпског језика (наставак) Пало му на ум к'о ису рамати , каже се за оног, који се присећа за неки рад, чему никаква непосредна разлога нити понода нема. Врло сте чесго могли видети, где се пас луња, иде, иде, иде, па му се тек од једном досади тако ићи, учини му се то као нешто монотоно, и — окупи рамати, ма да су му ноге здраве и читаве. Има данас много л.уди, који тек одједанпут навале на нешто или окрену изненада, без разлога, радити неки бескорисан посао — и онда га око лина убезекнута упоређује са оним псом коме је „дуго време". Скичи ко да му је ко на реи стао , вели се за онога, који се ражџапа и нада дреку без невоље. Зна се да пас најљуће заскичи, кад му се на