Звезда

Стр. 159

3 В Е 3 Д А

Бгој 20

ЗАНИМЉИВЕ СИТНИЦЕ

Како је камеии угаљ уведен у уиотребу у Енглеској. Камени је угаљ доисторијског порекла, али је свет тек у другој половини XII в. сазнао важност љегову и почео да га употребљава. Употреба је била делимична. Прву нривилегију за вађење каменога угља добио је град саз1;е1 1239 г. У почетку XIV в. довозио се тај угаљ из Невкастела у Лондон и ту су га употребљавали најпре ковачи, молери и неке друге занатлије. Густ и црн дим што се тад подигао из малог броја радионичких оџака, ужаснуо је сав Лондон. Народ се узбупи и стане ронтати ; црни дим се упоређивао са демонском силом ; појавише се пророци и пророчицс и стадоше предсказивати граду нропаст. Богаташи су такође јако протествовали с тога, што су држали да тај дим шкоди здрављу и квари лепоту лица љихових жена и ћери. Ради тога парламенат упути краљу молбу, у којој се -говорило: „ако ваше величанство цени живот својих ноданика, лепоту вртова, белоћу и нежност плавооких кћери Албијонових . .. . и ако неће да му се поданици загуше, то нека забрани употребу новог материјала за горење, што се зове: камени угал>". Ераљ прими молбу и забрани тог часа употребу тога „штетнога горива". Тада пивари и ковачи науме крадом употребљавати га и то врло смотрено. Али њихов договор прокажу шпијуни, и краљ удари на њих велику новчану казну и поврх тога им сруши њихова огњишта и пећи. Ова је казна најтачније извршена била, али опет није могла спречити употребу каменог угља. Сулупдари су и даље избацивали густе стубове црнога дима, а влада је све строжије рушила огњишта и пећи. Мало по мало и свет види да се нико од тога дима није задавио, градје остао неповређен од пророкованих беда, а преступници — и поред казни беху све више и више богати. Свет се примирио, али није власт. Она удари велике намете на увоз угља у Лондон, и само за 1613 годину град је добио за то 50.000 фунти штерлиига. Од то доба цена се каменом угљу све више дизала, докле 1830 г. ти намети нису били са свим укинути. Данас Енглеска не само што свуд употребљава, него још и извози камени угаљ, чија се вредност сад цени на пола милијарде. •> Борба човека са зверовима. Еолико је скупо стала и стаје човека борба за господство у органском свету, то се може ценити сразмерно према губитцима, које је свет изгубио само у борби са животињама. Ови пак губитци у доба необразовања човекова били су већи, а поступио с развитком образовања умањавају се. ЦиФра многобројних невољних жртава новијега доба, по сведоџбама Марша, Еунца и др. учених људи може се видети из овога што иде: У Индустану, само у онпх десет округа што су под енглеском владом, погинуло је за три године више од 12.000 љуДи. 1Бих су растргли тигрови, леопарди и други зверови. У самом Бенгалском крају за шесг годнна страдало је више од 10.000 људи. Тамо је један тигар истребио преко сто људи, ус.л>ед чега је нрестао сваки саобраћај по путевима, који пролазе крај његова логовишта. Другп тигар је раселио 13 села и прекратио обрађивање земље на простору од 250 квадр. епгл. миља. 1877. године, енглеска је влада платила око 95.000 дипара, у име награде ловцима, за убијених 1579 тигрова, у својим владавинама у Индији.

На маленом острву Сингапури гине преко године преко 400 човечијих жртава. Ови силни непријатељи човекови често пута избегавају борбу с човеком, али умножавање звериња у извесним крајевимга изазива и чини опасним по људе само ратовање. Звериње се острви и навикне да једе човеково месо поглавито у ратовима. Тако, зна се, да су медведи и вукови у великом броју нагрнули у Европу поводом наполеоновских ратова, и па Северну Америку — поводом међусобне војне око 1860-тих година. Лавови и леопарди на средњем току Замбезе постали су много опаснији после војне у 1880-тим годинама: многа су се с.ела раселила, остала су морала предузети одбранбене мере, о којима пређе нико није ни мислио. Борба са дивљим зверовима мора се свршити у корист човекову, а то ће бити тек онда, кад цео свет солидарно и енергично предузме мере за уништење дивљега звериња. Историја ааотека. Сматра се да је отаџбмна апотеке — Багдат. КалиФ Алманзор устројио је тамо апотеку већ 754 год, пре рођења Хркстова. За овим наскоро настало доба, кад су се и сами краљеви занимади Формацевтичким паукама Из само пгго издате кљиге Хуга Маубака (Баа Сћагак (;ег1нк1 Дез АроЉекегв 1п с!ег Шега4иг) дознајемо, да је Камбис својсручио кувао мелеме, а Атал Нергамски справљао Фластер од оловаог белила; нознато је, да су апотекарн тога доба ваљано знали свој занат. Око рођења Христова већ су била нозната хомеонатска срества. Апотскари у Грчкој уонште нису ималп добар глас. Лпкург је чак издао закон, којим се протерују пз Даке демоније за неке ружне работе, које су вршнли. Епнкур прекорева Аристотела, што се овај бави срамипм послом апотекара. Најгоре су аиотекарп нролазили у Риму; Хорације, на прпмер, упоређује их са акробатима и пропалнцама. Положај анотекара поправио се утпцајам Истока, камо су боље умели ценити њихову вештпну. Арапп су пренелп апотеку у Европу и, пре свега, у Шпанпју. Одавде су прешле у Италију. Овде је настало најсјајнпје доба за апотекаре. Они су образовали нарочнтн еснаФ којн Је пмао заставу своју н грб. У Германнји се помпње о апотекарима у првој ноловинн ХШ столећа. У јужној и заиадној Германији до XIV сголећа називали су апотеком сваку бакалницу. * Еаизода из живота А. Дима (оца). У једном нариском нозоришту сад је изнесена старинска драма СгагДев &ге8Мег8" А. Дима (оца) чувеног иисца романа „ГраФа Монтекриста и „Трн мушкетара". Драму „Без Оагс1ез ГогееИегз" узео је .инсац из свог романа СаШегте В1ит н нрви пут је- приказан па сцепн у Марсељу 1858 године. После је Дима 1865 г. пробао да ту драму нрикаже у Иаризу, али иијеса није имала никаквог усиеха. Због ово1 'а је Дима био јако ожалошћен, не толпко за ссбе колико због глумаца. „Ја иећу, да сс говори, како вп морате глад |ватп мојом крнвицом, — рекао је 0:1 - ја вам иоклањам ову пијесу. Саставите друштво н нграјтз у провпнцијн. Овлашћујем вас, да у нозоришнпм објавама огласите, да ирипадате „драматичном друштву Александра Диме; ссм тога, ако будете представљалп у блнзннн 11ариза, онда објавите још, да ћу ја прнсуствовати представи. Ја вам стојим добар, да ћете добро зарађнвати ако нзвршите мој идан". Глумци су прнсталп на овај нредлог п V провпицијама се почело појављнвати ово друштво. Дима јс присуствовао иа преставама н билете се продавале на јагму, јер су сви желилн да га внде. Једном се цео град