Звезда

3 В Е : 5 > Д А

Стг. 167

савршенији; а век за његове становнике из тога разлога, а друго и по томе што су мање зависни како од масе своје сопствене планете, тако и од сунчеве, од које су удаљенији, — мора слсдовати, Л" су окрстнији и локши у мишљсњу, дакле и пн■ телиг• нтнији. Сад већ можемо у свој Форми изнети себи нред очи човека сМарса: Становник нашег суседа прилично је у свему сличав човеку на земљи; само је нешто мањи, лепши, окретнији и живахнији знатно интелигентнијн и — далеко бољи него велики земљин обитавалац. И као што ми овде на земљи с великом за петошћу идемо на сусрет моменту, кадаје Марс најближи земљи љубопитљиви за тамошњим светом, какав је; тако су и интелигентнији Марсови људи већ одавно распитивали за ону нланету, која им светли црвенкастом свеглошћу — за Земљу; и без довољна успеха, — пошто наша несавршенија земља увек у време, кад је Марсу најближа, окреће овом ону своју полутину, која је у ноћи. Али су Марсови житељи, својом вишом интелигенцијом и бољам инструментима, одавно чинили поређења и нашли, да и на нашо| планети неко обитава, да и на њој егзистују слична жива мисаона бнћа као и тако; једино искључење овога било би онда, ако су Марсови људи такова резоновања могли вршити још пре квартернерне Фор мације на земљи: јер као што се зна, по досадашњим научним резултатима, до тада на земљи није било човека (Ното варјеш Б) Ми, зем љини житељи, можда се тамо горе на Марсу сматрамо као врста дивљака и на жалост можда нам може Фалити и утеха. да ћемо бар бити „бољи људи", ако само будемо скептички гледали у неке и неке ствари, а не будемо задахнути идеом ево луције . * * * Здраво да си нам, суседе, црвенкастс сјајности, а који нам се сада највећма приближујеш и кад ти оиет одеш даље у бескрајни простор, да своју путању око нашег заједничког сунца опет на ново отпочнеш и довршиш — собом понеси на вечити пут наше најбоље жеље, н нека твоји људи са свим строго не суде о својој браћи и сестрама на овој до душе несавршенијој, али при том увек чаробној земљици Крушевац. М. М. Томић

ДОСЛЕД0ЦЕ ЛЕПОТЕ Го1 (1е 8 и 1п1 — Меггу о Француског Веливар Ј. Митровић I. Лепота и љубав. Њена сопствена лепота подстиче тако рећи женску н л љубав.

Она привлачи на своје црте обожаваоце, и мало по мало задахњује њој само потребу љубљења, буди у њеним осећајима узнемирену радо зналост, К01а се ускоро не задовољава више сневањем и ко.ја тражи предвађено узвишено откриће. Било би немогуКе наћи једну лепу женску, између оних, које нису љубнле Има ли и једне лепотице, између старих де војака, између ових бића, која изгледају аномалија рода, између ових женскиња, чије срце нигда није закуцало, чија кожа нигда није задрхтала испод пољупца? Ипак се намеће један изузетак због оних девојака, које су се одрекле света, да би се бациле у наручје вере. Под белим капама или под белнм копренама налазе се каткад створењб,, достојна обожавања, која још из далека прате погледи са сажаљењем, које човек осећа, кад Је пред каквим лепим предметом, с непажње сломљеним или варварски неириступачним Али се често међу овим дево.јкама находе и оне које су љубиле; можда их је спречена љубав и отерала од остала света у манастир и болницу. А потом, у осталом, оне још љубе, оне су замениле у својим срцима љубављу према Богу, љубав према људским створовима. И ако је то због љубави, оне јој још т иносе на жртву и дражи своје лепоте. Лепота развија код човека осећање љубави; она је велики творац миловања ; она показује у пољупцу своје најљупкије ниансе ! Може се смело рећи да једна особито лепа женска није више љубљена, него боље љубљена у погледу на телесност, од једне женске обичне лепоте. Под надахнућем лепоте, пољубац се ствара Протејом, (Вог мора који је узимао све могуће облике) преображава се пролазсћи кроз чаробно царство којим он влада, и од којег не оставља не испитан ни најмањи брежуљак, ни најтеснију равницу. Лепота је дакле, у погледу на љубав, нај скупоценији дар за женску Њојзи припада хвала, што ће се дуже времена очувати нежност код човека. Њојзи такође припада хвала и што ће она раније сазнати ту нежност у свој сво.јој сили и пространству. А ако, под утицајем каквих околности, буде изгубила онога који њу љуби, лепа женска зар није увек поуздана да ће опет наћи, захваљујући својој лепоти, исту такву љубав, ако не још и дубљу. (Свршиће се)