Звезда

БРОЈ 25

БЕОГРАД, НЕДЕЉА 28 ФЕБРУАРА 1899

ГОД. III

и 3 л а 3 и уторником, четвртком и пвдељом ЦЕНА: за 1 меоец 1 дина1> ијш 1 круна Прегалату иримају све иоште у Србији и ииостраиству

ПОРОДИЧНИ лист

Претплату треба слати : Стеви М. ВеселиновиК?/ ироф. Богословије НЕИЛЛИЕНА ПИСМА не примају се --»©3Рукописи не враЋају се. утедништво се налази.* Енежев Споменик бр. 9.

БРОЈ 10 ПР. ДИН.

У редник : оЈаиЛо ЛЛ. сВсСС-Л1/И К )$и$1

БРОЈ 10 ПР. ДИН.

С 0 Н Е Т т* Знам да тајно бдијеш, из понора густих Ноћ спокојно, мирно, ко дјевојче младо На пољану вјечну кад изјави стадо И без шума њиме немарно га пусти. Из сузнога ока у поља звјездана Твој суморни иоглед подиже се журно , И кроз сузе гледаш низ небо азурно И с јецајем тражига звјезду драгих дана. Јадна моја драга! Залуд поглед блуди Она никад није на том небу сјала Једно небо бјеше поред твојих груди Ал' занав'јек она с тог је неба пала Кад зли анђо поста за небеса она, Већа него небо, него васиона. . . Јован Дучић

ЗА СТОЛОМ ИЗ ЗВИРКЕ „ПАЛАНЧАНКЕ" — Мидорад М. Петровић —

. . . Виднте молим вас, нчеле су једна благословена бубица. Ето, шафран, знате сви фала Богу, шта је гаафран, зар би он био тако јефтин, да није ичела, оне преносећи прах са цветића на цветић помажу плођењу, — објашњаваше живо господин Риста, судија у пензији. — Пардон! прекиде га професор географије, то врши ветар; ветар, господо моја; моћ природе је најсилнија. — Све је у Вожјим рукама, — заврши поп Јова. Природа, пчеле, људи, све. . . —- Врући мезеулуци! викну Мита шкембар. — Дај по једно, предложи Пера учитељ.

— Јесу ли тазе ? — пита поп. — Врући мезелуци одговара продавац правећи се да не чује, шта га овај пита. — Иосоли, посоли брате, шта се то запушило; их, каква ти је то старудија, као да је из | исконског доба, па немага нп виљушке! . . . љути | се професор. . . . куц . . . куц . . . куц . . . Донеси још по једну. Тако ! — Дакле, где оно стадосмо, поче опет пче лар . . . Пчеле су дакле . . . — 0, брате, као да ми незнамо пхта су пчеле! ј Пчеле су пчеле . . . — Руке себи девере! зачу се иза.другога ј стола .. . Хоћега да жандаригаега дамом, виче | Спира телеграфиста. -— Квари се игра, додаје Ђура практикант и у жестини поручује ракију . . . Само молим вас мало роткве; па посолите мајковићу, додаје пружајући чокањ. — А мени донесите за други сто ракију и ј мало купуса за мезе. —- Ови брзо пречистигае рачун, додаде Мата књиговођа окренувгаи се попу и осталима за 1 својим столом. — Хоћете ли мало мезе господин Спиро,Ако . . . Ако . . . додаје Риста професор. — Овај човек к'о да је се најмио да поједе сав купус Љуби кафеџији. Ово му је пето тањирче вече: рас; синоћ тако исто, појео је више од главице, дошану онима за својим столом. — Четрдесет и пет табли играју; главни згодитак једанаест гроша и марјага. Пр .. . р. . . рва нумера... — Стој, викну Ђура практикант, цонеси овамо једну. ■—- Одмах! — Дај мени целу серију, пркоси му Спнра телеграфиста. — Одмах!— Дај и иама ио једну ... Да узмемо ? . . . пита судија, пчелар.