Звезда

БРОЈ 26

БЕОГРАД, УТОРАК 2 МАРТА 1399

ГОД. III

и 3 л а 3 и уторником, четертком и недељом -еавЦЕНА за 1 месец 1 динар или 1 круна Преталату иримају све аоште у Србији и ипостраиству

ЗВЕЗДА

ПОРОДИЧНИ лист

Претплату трвва олати: Стеви М. ВеселиновиЉј ироф. Богословије НЕПЛАЋЕНА ПИСМА iiе примају се

Рукописи не враЋају се. уредништво се налази: Киежев Споменик бр. 9.

БРОЈ 10 ПР. ДИН.

У редник : ЗаиЛс ЛЛ. сВасалгтоДггЈп

БРОЈ 10 ПР. ДИН.

ЗБ0Г0М ! (ПОСВЕЂЕНО Г-ЂИЦИ М . . . .) Из прашнога, кужна града Где сунашце друкче греје, Где себичност, злоба влада И где демон раздор сеје. Душа моја крила пшри И далеком лети крају, Где друкчије лахор пири, Где друкчије звезде сјају; Где се гора с небом грли, Где облаке јела пара, Где са стене поток хрли И долину цветну шара. Збогом мила! Ја се спремам Завичају далекоме; Друге жеље сада немам У топломе срцу своме: До да будеш верна мени, Као боја ока твога 1Пто је верна боји неба Бескрајнога, лазурнога . . . Београд, Рад Кузманоки).

ИДЕАЛИСТ А (слика из друштва) -Р А Д 0 Ј Е ДОМАНОВИЂ I Велика пивница пуна света. Чује се само оно монотоно, опште брујање различитих гла-

сова и мушких и женских. Сви се поједини разговори (а шта се ту све не говори, прича и ћаска) сливају у тај општи неразумљиви жагор, кроз који вам тек кат-кад доире до ушију по нека реч, коју разумете, сем разговора за столом где седите, а то келнери, што журно облећу око столова, те разносе пиће, надмаша јаким гласом све осгале, и изговарају као какву команду у војсци: „Плааати .... мо-лииим .... одмааа.... чашу пива". Погледате по гостима: неки се смеју, неки се намрштили па жваћу кифле и читају новине; неки се нешто тихо и важно разговарају; понеки се љути што још није добио пиво, те лупа чашом о сто и Гунђа; једнн тек долазе и у пролазу се јављају пролазницима с једне и друге стране, а други облаче капуте и одлазе кући, те тако врата непрестано шкрипе и лупарају. Сем свега тога имате ту читав вашар. Око вас се вазда мотљају некакви чивути са сланим семењем, колачима, или носе сапуне, рамове од дрвореза, некакве кипове од гипса и разне друге дрангулије, а сем њих је вазда дру^ гих продаваца новина, књига, лозова, промеса, кифла, кобасица, пршута, ајвара и чега још не. Чак видите и по коју сељанку са неким вуненим | тканинама. Неки од гостију купују, плаћају, цењкају се, неки опет одмахну само руком, те тиме даду знак да им роба не треба и продужују разговор. За једним столом у углу те велике пивнице седело је нас неколико. Пред сваким чаша пива, а у руци новине Читаво пола часа није говорио нико ништа. Пушимо, читамо, пијемо; новине шушкарају и тек по кашто неко прекине ћутање, те лупи, и дозове келнера; или неко саопшти шта је прочитао; измењамо с времена на време новине, па се опет сваки ућути, те чита даље, не обзирући се на ону општу вреву и метеж око себе. — Гле! . . . Сирома ча-Ђор^е!. . . узвикну један од наших другова, неки Марко Симић, измаче новине од себе, а замисли се нешто дубоко, гледајући преда се . . . Ми сви прекидосмо читање и погледасмо на њега.