Звезда

Сат. 208

Бгој 26

I) л.и (д', зарЈ би рекао (рек'о) Ахилесу старински (древни). Ахилес, син Пелеја и Норсиде Тетис, био је један од стирих великих јунака елинског народа, који је са оном олннском војском од 150000 људи ратовао иротив града Троје ч 2 , боговски сине и свепомоћниче (свепоспје шниче, свагда, у свему помоћниче). Овим се циља на божанско порекло Ахилеса, јер је његова мати Тетис била кћи елинскога подморског бога Неревса и Дориса, једне кћери Океаноса, који је важио као бог мора. ЗатојеАхилес и сматран као силан јунак, који свакад помоћи може 3) од куда(одкуд', од некуда), сећао (сјећао) се Бање. Бања је дена мала варошица испод саме иланине Ртња, а недалеко од Алекси.нца у Србији. До скора се звала адексиначка, а у најновнје доба ирозвана је СокоБања по неком старом обдижњем градићу; који се зове Соко. У њој извире топла вода, коју су још Римљани, а доциије и сами Турци као дековиту уиотребљавали. Сада је Бања ова тодико уређена, да је ради лечења носећују бодесници из многих крајева Србије. Године 1805, Вању је најпре војвода Петар Добрњац од Турака осдободио, ади је Срби ускоро опет изгубише. Но у години 1808. Хајдук-Вељко Бању оиет новрати, иа је изгуби п најносле но другн нут са Русима под генералом Орурком од Турака отме 1810. године. Но иесрећне 1813. годпие Бања је оиет ирешда у турске руке. Тек 1833. године враћена је Србији. Као гдавии зановедиик у Тимочкој Крајиии појвода Хајдук-Вељко је обично у Вањи живео. Она јеродио место српског митрополита Миханла, који је у њој саградио здање за основну шкоду. Сада је Бања седиште среске властн. 4) допадао (допад'о, изненадно долазио) игре се (с') нагледати, 5) Срба (Србаљ', Србаља) и Турака?!. 6) би (б') се раздрагало срце, 7) смешћати га не би (б') ти могле груди, 8) би (б') твоме (ти) омакле (омакнуле) се (с) речи: 9) Вечитога (Вјечитога, Бога) љубимче (љупче)! Хајдук Вељко ПетровиА (| 1813), пеобично славан војвода Еараћорђев. Погинуо је при одбранн Неготниа. Бдиже о њему гдедај његов животопис у коментару на „Дпвотник", трећа чест Србијанке. 10) тркао (трк'о, јурио на коњу) Пелеид у грчком значи Педејевић, што означује Ахидеса, јер је овај био син Педеја. II) кроза Тројанне (Тро.јане . вечно (вјечно, вечито) ли (л' за]>) Илијадом, Тројанци су пегдашњи становници Троје, која је бнла главпи град у ономе депоме малоазијскоме пределу па Хелеспонту, звала се и Идијон. Око Троје стари Елини пре Христа водпли су дуг рат, док је најпосле нису узели п са земљом сравннди. У другој иолн 19. века одушевљени Немац Шлимап

покушао је, да Троју откопа. Том приликом нашао је и многе занимљнве старине, које је предао атинскоме музеју. Илијада је неванија о рату старих Едина са Тројанцима. Њу приписују елинскоме иеснику Омиру. Готово на све језике иросвећених народа Илијада је већ иреведепа. Сада јс неспик Лаза Костић нреводи иа сриски. 12) мувама му непрнјатељи (врази, врагови, Тројанци) се чињаху т. ј Пелеиду се Тројанци чињаху, као да су муве!" (Свршиће ое)

■ •ОО'-® ■

РЕПЕРТОА.Р НАРОДНОГА Н080РИШТА Уторак. 2. марта: Сеоба Србаља , драма у пет чинова, с певањем од Ђуре Јакшића. Четвртак, 4. марта: Векфилдски свештеник, драма у пет чинова, написали Ежен Нис и Тисеран, иревео с Француског Милутнн И. Стојановић. Субота, 6. марта: Ричард III., трагедија у иет чинова, од В. Шексиира, нревео Др. Лаза Костић. Недеља. 7. марта; Дневна представа: Еир Јања, шаљива игра у три чина, од Јов. Ст, Поповића. Вечерња представа: Ричард III.

У четвртак, 4 ов. мес. представља се у Народноме Позоришту Векфилдски свештеник, драма израђена по роману, који сад наша читалачка публика има у рукама, у преводу Др. ЈБ. Недића у издању Српске Књижевне Задруге.

ЗТрешилашницилга.

Наш сарадник г. Радоје М. Домановић бив. предавач, нутује ради ирикуиљања претплате. Молимо иаже пријатеље да г. Домановићу изволе подожити претплату на „Звезду". Уредништво.

Садршај: „ Збогом" (иесма). — „Идеалиста". — „Оставте ме . смицалица". — „Из Србпјанке". —- „Реаертоар". —- „Преталатџџцима".

(аесма). — „Где иомораиџе зру" (наставак). — „Равинова

Власиик : Ст. М. Вксклиновић. — Париа Радикална Штампари.та — Уркд.: Ј. М. Вксклиновић