Звезда

БРОЈ 28

БЕОГРАД, НЕДЕЉА 7 МАРТА 1899

ГОД. III

и 3 л- а 3 и уторником, четвртком и недељом Ц Е Н А за 1 меоец 1 динар и.11и 1 круна '-адвПрвтилату иримају све иошт.е у Србији и ииостраиству

ЗВЕ

ПОРОДИЧНИ лист

ГХ ретплату тгеба олати : Стеви М. ВеселиновиЛу ироф. Богословије —»33®НЕИЈ1ЛЂЕНА ПИСМА не пгимају се --©ЕЉРукописи не враЋају се. угедништво се налази.* Кнежев Споменик бр. 9.

број 10 нр. дин. У ркдник : ЗапЛо ЛЛ. оВ&С&АМЦсвгЉ број 10 пр. дин.

Г Р 0 Б 0 В И II СеЛаш ли се, душо. некадашњих дана, Кад нам стаза жи/1а беше обасјана ? Када грес.ио сре&и сред љубави наше ? И кад сласти иисмо из живота чаше ? ' 11и жалост, ни туга тад не знасмо шта је; Никад не чу нико паше уздисаје. Из иричања чусмо о јаду и вају, А незнасмо да све иде своме крају ? . . . Ал' и то све арође, ти минуше дани, Прохујаше брзо, као иросањани. Место слатких снова, место среИе, миља, Сад нам живот блуди без наде, без циља; Питасмо се често у тузи, у вају, Дал' Ке клето доба кад год стиЛи крају ? Ал одговор горки са срца се креЛе : Прошли су за. навек дани снова, среЛе, Од животне борбе уморени јако У гроб Ае те најзад сиустит се иолако .... Веруј, душо, веруј одговору томе, Тој истини горкој, веруј срцу своме. Па кад најзад стигне и то циљно доба, Када духне на нас дах из ледног гроба, Загрљени душо, овако ко сада, На мртвачком одру лежаИемо тада .... —XI 1896 г„ Шабац \ К. Абрашевић.

ИДЕАЛИСТА (слика ш друштва) — Р А Д О Ј Е Д О М А Н О В И К (наставак) III Настаде неколико тренутака Кутање Сваки од иас бегае замишљен, сваки кпо да се сећаше нечег прошлог, минулог. — Тхе .. тако то бива, прекиде Марко ћутање, изговоривши ове рсчи више за себе. Нико од нас не рече ни речи. Иутање се обнови опет неколико тренутака. — Докле се год друштво тобом може користити, оно се користи, продужи Марко даље. Па када те изнури, исцеди све животне сокове, сву снагу, онда те одбаци, исто онако, као што се баца изношено и поцепано рухо.. Одбаце те исто тако, па се још често злобно и пакосно смеју твојој невољи, презиру твоју немоћ и изнуреност, и назову те будалом и глупаком, који се није умео користитииосигурати себи бољу будукност — Та, ти опет и сувише гледаш кроз црне наочаре на живот и друштво !.. прекиде Марку реч један из друштва. — Па и природно је да тако мора бити! додаде други. — Разуме се да је природно онда, када саможивост светом влада; тојеприродно онда, када се почне порок награђивати, а врлина гонити; онда, када полтронство постаје највиша мудрост! Онда, драги мој, када се о моралу и љубави према ближњем почне мислити као о заблудама старих векова, иа се место тога одомаћи „модерно паметно начело: «Све на страну; а корист преда се!.. изговори Марко зажарен у образима, уздрхталим, срдитим гласом, Опет настаде ћутање неколико тренутака.