Звезда

С тр. 230

3 В Е 3 Д А

Врој 30

На вратима опсерваторије указа се вратар у униФорми, притрча колима, рече нешто талијански а знацима позиваше путнике да сиђу. — Одеви Рјус има? Има ли коњака? Вен руж? пита га Грабљин, Вратар избечи очн, па се насмеја. — Шта се смејеш рђо? Направили сте оп серва-торију без ресторана, па ко ће вам онда гледати те планете, кад не дате ништа да се човек иоткрепи ? наставља Грабљин. — Але, коше, але! нодвикну и ГлаФира кочијашу. — Ја не знам, господо, што стојите ту узалудно? И не знам шта вам је — од куд може бити коњака у опсерваторији ? — Молим вас... ми смо то и у апотеци пили. Кола кренуше даље. Указа се стражара. Опет изиђе стражар. заустави кола, и потражи билете, с којим се иде на Везув. Енглези, купивши билете још у гостионици, дадоше их. Руси нису имали билета. А сви су се чудили: шта ће то? Перехватов се распита, и нађе да за пролаз на Везув, енглеска компаннја Кук наплаћује билет 20 Франака од особе. С том билетом се добија право да се жељезницом иопне на површину Ве зува и врати, а тако исто и право, да се изиђе на сам кратер у пратњи једног, чичерона. Све то преведе Перехватов својима. — 20 Франака од сваког носа! Фју-фју-фју! ћуче Коњурин. — А нас је петоро, значи: баци 100 Франака. За тај новац би могли двадесет боца Асти добити! Господо! Шта велите ? Вреди ли то ићи ? — Иване Кондратићу ! Јесте ли ви при себи? викну ГлаФира. — Ради Везува ми смо у Неапољ дошли, попели се више од половине на брдо, и сад, кад нам је Везув под носом, ви би хтели назад! То је срамота! Шта ћемо рећи у Петрограду, ако нас запитају за Везув наши познаници ? — Рећи ћемо да смо га лепо видели. Као што ћемо рећи за папу, да смо га видели, тако ћемо и за Везув. — Не, не! Не пристајем. Ви можете остати овде, а ми ћемо ићи. Никола Иванићу! Плати одмах! Купуј билете ! — Добро, изволи. Напред се мора ићи. И ја не пристајем да се вра^ам. А већ сам ти рекао: нећу бити миран све дотле, докле не запалим цигару на том Везуву, рече Николај и извади два златника. — Деде, Иване Кондратићу! Купуј! Не тврдичи! — Знам, али за то бих могао 17 кила шећера купити, одговара Коњурин и чеше се иза врата: — Ех, па где није наше пропадало! Мусју! Ево ти златник! Дај билет! — А ја онда морам два златника платиги, за се и РаФаила? уздахну Грабљин. — Два златника то је 16 рубал>а на наш новац. Колико ли би се за ово могло узети постава ? Али, шта ту ! И више сам давао „букашкама" из мамзелског сталежа по разним капернаумима. Ево, РаФаилишка, плаћам

златник и за те, подлаче; све ово ништа не осе ћанг. него још велиш за ме да сам „дивљи". Видиш како излази: дивљи за питомога плаћа? Вилете се узеше и кола наставише пут по терасама на површину Везува. А горе у врху већ се јасно видело бело здање жељезничке станице, видео се и жељезнички пут, пгго стрмо иде уз литицу, могао се видети чак и мали вагончић, што га извлаче горе. Сви гледе на бинокле. — Је ли могућно да ће и нас на конопцу извлачити горе? пита Коњурин — А шта ти мислиш? — одговара Николај Ивановић. — А ако се конопац прекине и ми нолетимо доле ? — Онда мо'ш писати писмо и казаги: амин. Кост с кошћу ти се неће наћи. — Ух, несреће! И то за рођене паре! А како би било да најпре напишем жени писмо и да кажем тако и тако. Могао бих и векслу послати. Знаш, у мене је вексла Петра Махова на 1500 рубаља. — Ах, Иване Кондратићу, како вас није стид° Ја сам жена, па се не бојим, рече ГлаФира. — Немој ни ти да се куражиш толико, још ниси села у вагчше, примети јој муж. — Па сешћу, и то још како, и опет се нећу бојати. — Оно, у случају чега, може се и на станици остати Нико ме ваљда неће принудити да се на тој проклетој жељезницн возим, ако то сам не желим? опет рече Николају Ивановићу Коњурин. — Јасна ствар — Е, и ја мислим да дођем дотле, а већ што се вагона тиче - До ђавола! Зна-ц, новаца је у мене много, а осим тога и две вексле, — Свеједно, падни доле, па свршена ствар! — Е? Али ја сам код куће оставио жену и децу! Теби је лако — ако паднеш, пашћеш са женом, а у мене ће удовица код куће осгати. Ух, страхоте! Гле каква је литица! Нек иде у псе тај Везув! — Еј, плашљивче! — Мазало! РаФаило! А што се ти ниси распитао има ли на станици биФе ? — Има, има, и може се лепо доручковати, по јеловнику. — Е, онда се ја ничега не бојим. Гутнем мало повише, иа онда куд хоћеш! Готов на свако очајање. — А ја ћу по свој прилици остаги у ресторану. Немогуће је. Имам меницу на 1500 рубал.а, а сем тога — и других нара Да нису ту вексле и којекако; али овако — не!.. реши Коњурин. У томе стигоше на станицу. На дворишту ржу коњи и ричу магарци. (наставиие св) __ _ . а .