Звезда

Број 30

3 В Е

ОМАШКА - И 3 АМЕРИЧКОГ ЖИВОТАХенр Сјенкјевича м** (свршетак) Али ипакје нешто жижило насрцу. Око подне кад су се деца враћала кућама из школе, пролазећи поред §тосегу - Хансове, застајкиваху и викаху: — 0 ! Ља4'в 1П188 Иеитап! §оо<1 еуешпд, пП88 Неитап! 0! уев! Е! то је било и сувише .... Пред вече дође код ње редактор 8. V. Ке у1е\у-а и она му се потужи: — Овај мајмун то сам ја! Знам ја, да сам то ја, али нећу да кажем ником. Натераћу ја њега, да скине ону таблу и да сопственим језиком из лиже и обрише .оног мајмуна. — Па шта ћете да.радите"? — Идем одмах у суд да га тужим. — Како одмах ? —- Сутра да У јутру по обичају изађе пред своју дгосегу и приближив се Хансу који је такође стајао пред својом ^тосегу и рече му: — Послушајте, г. Швабо; ја знам да тај насликани маЈмун представља ^мене, зато изволте са мном у суд, "да видимо шта ће на то он да рече. — Рећиће~то, да ја имам право, да насликам на мојим вратима шта хоћу. — Видећемо. Мис Најман једва је могла дисати — А одкуд ви знате, да сте мајмун ? — Тако ми се чини хајдете са мном у суд. — Па хајде Мало затим обоје закључају своје §тосегу и крену се у суд. Обоје су уз пут ћутали премипшајући на предстојеће догађаје. Баш пред вратима судским сетише се да обоје не знају добро енглески. Хм, то ће бити мука ко ће г. Десонвиљу да објасни. Сетише се г. шеФа полиције, старога пол^ског јевреја г. Девиса. Хајд, шеФу полиције, он зна и енглески и немачки. ' ПЗеФ полиције је баш спремао неке таљиге, да иде некуд на пут, кад пред њега бануше мис Најман и Ханс. — Идите до врага — продера се он на њих. Ви целу варош буните, а само један пар обуће подерете годишње! Сгоо<1~ћус! Ханс се подбочи кад виде овакав дочек шеФа полиције па дода: — Е добро, чекаћемо до сутра а навратите с пута.

— Шта, ја да чекам; пре ћу умрети но што ћу до сутра чекати! Скидајте мајмуна! — Ја га вала не скидох! — Е, онда ћеге и ви тако висити на вешалима. Ах, кад вас као обешеног видим, проклети Швабо! Ми ћемо све свршити и без шеФа полиције, Наш судија г. Десонвиљ зна у чему је ствар. Па добро, хајдемо до судије. — Али се мис Најманова веома преварила. У целој вароши јесамо један једини човек који ништа није знао о овим догађајима између мис Најманове и Ханса, то је био скроман старчић, варошки судија г. Десонвиљ. Он их прими учтиво као и обично што прима остале грађане. — Покажите ми језик, децо моја! Одмах ћу вам лек преписати Деца махаху рукама да докажу г. Десонвиљу да им није до лекарија. Мис Најманова доказује колико може али бадава, старац незна немачки. -- Није то потребно, г. Десонвиље, није — Па шта хоћете ? Говорише, доказиваше, прекидајући једпо друго, али у заман. Напослетку Швабици дође ђенијална мисао у главу, да покаже руком на срце. — 0! онда разумем, рече г. Десонвиљ. Затим отвори протокол и почне нешто у њега бележити. — Колико вам је година? упита Ханса, — 36. — А вама мис? — Незнам тачно, око 25. — А1 ! — Како се зовете? — Ханс —■ Најман. — А1 пдћ!;! — Чиме се занимате? — Обоје држимо §тосегу. — А1 л§ћ1;! Даде им г. Десонвиљ још неколико иитања, али их не разумедоше ни једно. Само одговараху обоје: — 0, уев! Доктор задрма главом и рече: све је свршено, а потом устаде и пољуби мис Најманову у чело Она је опет ово сматрала за добар знак и брзо изађе те у скоку дође кући. — Тако је, показаћу ја вама ко сам ја при расганку рече Хансу. — Покажцте другом ком — хладно јој дода Ханс. Сутрадан врати се шеФ полиције с пута. Обоје су стојали пред својим §тосегу кад прође шеФ њиховом улицом. Ханс је хладнокрвно