Звезда

3 В Е 3 Д А

у магазу. Нијесам имао толико смјелости да оцу у очи погледам, а камо ли да му одговорим, него сам се шћућурио у једном буџаку и ту једнако мислио о новој компшници. — Боже мој, јели жена или ђевојка?.,. било је прво питање, што ми се наметнуло у главу. Не знам зашто, али баш бих волио да буде ђе во.јка. И, при томе, одмах почех у глави сновати разне планове, како би се с њоме познао и спри јатељио ... 0 љубави нисам никако ни помшнљао, али свакако волио бих, да се с њоме спријатељим, па већ на какав било начин . . Волио бих да бу дем близу ње, да је гледам дуже и, — само да је помилујем по оним њезиним лијепим обрашчиКима. Осим тога волио бих и гласдајој чујем. Не знам по чему, но свакако сам држао, да јој глас мора бити танак, звонак, чист, као глас онога сантура, што лежи у очевој соби. А зар би и могао у онаке љепојке бити друкчији глас? Кад јој јс све уде шено једно према другоме, зар би могла имати таку ману, да јој глас буде промукао или дебео, сличан мушкоме? У тим мислима затекло ме и подне. Натабији пуче топ, те и отац и сгарији ми брат Васо оти доше на ручак. Ја сам то једва дочекао. И чим су они замакли у авлијска врага, ја сам поново стао пред магазу, завукао руке у џепове и почео да се шетам Први иоглед пао ми је на њезине пенџере и опет самје видио, како се, сад љепше обучена, налактила на омањи јастук и некога очекује. Ја, додуше, нијесам хтио одмах да се одам, те да и опет бленем у пенџере, него сам се, као равнодушно. шетао, али сам за то крадом бацао погледе ... У себи сам једнако желио, да и она мене погледа, но бапг, као успркос, кад год сам унро поглед у њу, она је гледала низ чаршију. То поче да ме љути. Зар сам ја каква ругоба, па да се баш ни мало не заинтересује за ме и да ме ни једанпут не погледа. .. Та колико наших ђевојака рекоше ми да сам као упис, а она тако хладна према мени . . . Или ме, може бити, држи за дијете, па као мисли: ко би још о дјетету водио рачуна! Та ме помисао још више наљути, јер сам пошто по то хтио, да ме сви држе за момка ... И за што да ме неко држи за дијете. кад ће ми се убрзо навршити шеснаест година?! Та немоћна љутина обузимала ме је све више и више и нншта не бих волио него да ми ко год што ружно рекне, па да се с њим побијем. А баш би се волио побити с киме, па да и она види и да се увјери, да нијесам дијете. Мишице су ми биле доста јаке и ја никако нисам сумњао у своју побједу... Тада ми опет дође жеља, да неко на пане не на ме, него на њу, а ја да се ту нађем и да је одбраним. . Или да се, случајно, она отисне у воду, а ја да прискочим и да јој спасем живот. То би тек било ирекрасно! Замислите само: ухватити ]е око паса и извући из воде; а по томе јој раскоичати хаљину на прсима и трљати је по оној бјелини, да себи доће ... (Ја сам већ чигао о оваким случајевима, па што да се не би могло и с њоме десити)!

Не знам уцраво колико сам туда шетао, тек уједанпут опазим, како се нриближаваше један омален мршав човјечуљак, који је из далека поздрављао шеширом, а на кога се и она осмјехиваше — Ко је ово? — помислих у себи; но одмах ми сваиу пред очима, чим он уљезе у кућу, а она оде са пенџере: да ће то бити или брат, или муж. Ако је брат, онда и тако и тако, али ако је муж, онда она мора да је врло несрећна с њиме, — помислим у себи. А како би ,и могла бити срећна, кад је он тако гадан и одвратлн недо стојан да је и у руку пол^уби . . , Но заман сам више иогледао и очекивао је, она се више није појавила на пенџеру. .. II. У вече смо сјели за вечеру отац, Васо, и Васина жена, Љубица. Била је то жена не баш особите љепоте, али врло пријатна, мила и као анђео добра, На њезиноме лицу увијек је треперио благ осмијех, пун среће и блаженства, Она је волила Васу из свега срца (а морам рећи, да је Васо био особито лијеп) и предала му се свом душом; а, колико се могло виђети, и он је према њој био нежан, - и тако су живили као голубови Дакле сјели ми за вечеру, кад отац, онако преко залогаја, припита . — Неко нам је дош'о у комшилук ? — Јес, — одговори Љубица. — Биће какав Швабо, а ? — Швабо је . . . — А има неко с њиме, а ? — Има жена . .. — Жена ? .. Зар жена ?. . - помислих ја у себи и чисто се сневеселих. — Дакле баш је жена онога наказа људског, а не човјека... И она пошла за њ . . — Момче, момче, ти си се замислио, па ћеш превалити то вино, опомену ме отац и ја се брже боље исправих и уозбиљих, као да није ништа ни било. — Богме ће Мирко гулити лијепу кирију на ону хрбину, — рече отац оиет. Васо га ногледа и љутито одмахну главом. — Будала! . .. А ја Шваби нипонгго неби дао своје куће .. . — А што ? — На што су сви иогани. Све, што је зло и наопако, то је од Шваба ... Ја неби с њима ни „добро ју т Р°" а не шт0 ДРЗ ТГ0 • • • — Хе, хе, ћеиФи су ћеиФи, — одговори отац. - Теби се свиђа ово, а ономе оно Колико људи, толико и ћуди Васо умукну, а умукну и огац. Шутили смо сва тројица. А то ми постаде тако досадно, да иијесам више могао да останем у соби, него се полахко извукох и изиђох у башчу, на чист ваздух.