Звезда

3 В Е

3 Д А

Б рој 31

у магазу. Нијесам имао толико смјелости да оцу у очи погледам, а камо ли да му одговорим, него сам се шћућурио у једном буџаку и ту једнако мислио о новој комшиници. — Боже мој, јели жена или ђевојка?.,. било је прво питање, што ми се наметнуло у главу. Не знам загато, али бага бих волио да буде ђе војка. И, при томе, одмах почех у глави сновати разне планове, како би се с њоме познао и спри јатељио . .. 0 љубави нисам никако ни номигаљао, али свакако волио бих. да се с њоме спријателлш, па већ на какав било начин . . Волио бих да бу дем близу ње, да је гледам дуже и, — само да је помилујем по оним њезиним лијепим обрашчиКима, Осим тога волио бих и гласдајој чујем. Не знам по чему, но свакако сам држао, да јој глас мора бити танак, звонак. чист, као глас онога сантура, гато лежи у очевој соби. А зар би и могао у онаке љенојке бити друкчији глас? Кад јој је све уде шено једно према другоме, зар би могла имати таку ману, да јој глас буде промукао или дебео, сличан мугакоме? У тим мислима затекло ме и подне. Натабији пуче топ, те и отац и старији ми брат Васо оти догае на ручак, Ја сам то једва дочекао. М чим су они замакли у авлијска врага, ја сам поново стао пред магазу, завукао руке у џепове и почео да се шетам Први поглед пао ми је на њезине пенџере и опет сам је видио, како се, сад љепше обучена, налактила на омањи јастук и некога очекује. Ја, додугае, нијесам хтио одмах да се одам, те да и опет бленем у пенџере, него сам се, као равнодушно, гаетао, али сам за то крадом бацао погледе ... У себи сам једнако желио, да и она мене погледа, но баш, као успркос, кад год сам унро поглед у њу, она је гледала низ чаршију. То поче да ме љути. Зар сам ја каква ругоба, па да се баш ни мало не заинтересује за ме и да ме ни једанпут не погледа. .. Та колико наших ђевојака рекоше ми да сам као упис, а она тако хладна према мени . . . Или ме, може бити, држи за. дијете, па као мисли: ко би још о дјетету водио рачуна! Та ме помисао јога вигае наљути, јер сам погато по то хтио, да ме сви држе за момка... И за гато да ме неко држи за дијете. кад ће ми се убрзо навргаити гаеснаест година?! Та немоћна љутина обузимала ме је све више и вигае и нигата не бих волио него да ми ко год гато ружно рекне, па да се с њим побијем. А бага би се волио побити с киме, па да и она види и да се увјери, да нијесам дијете. Мишице су ми биле доста јаке и ја никако нисам сумњао у своју побједу . .. Тада ми опет дође жеља, да неко на пане не на ме, него на њу, а ја да се ту нађем и да је одбраним. . Или да се, случајно, она отисне у воду, а ја да прискочим и да јој спасем живот. То би тек било прекрасно! Замислите само: ухватити је око паса и "извућн из воде; а по томе јој раскопчати хаљину на прсима и трљатијепо оној бјелини, да себи дође . . . (Ја сам већ чигао о оваким случајевима, па што да се не би могло и с њоме десити)!

Не знам уцраво колико сам туда гаетао. тек уједанпут опазим, како се нриближаваше један омален мргаав човјечуљак, који је из далека поздрављао гаегаиром, а на кога се и она осмјехиваше. — Ко је ово? — помислих у себи; но одмах ми сваиу пред очима, чим он ул>езе у кућу, а она оде са пенџере: да ће то бити или брат, или муж. — Ако је брат, онда и тако и тако, али ако је муж, онда она мора да је врло несрећна с њиме, — помислим у себн. А како би ,и могла бити срећна, кад је он тако гадан и одвратаи недо стојан да је и у руку нољуби . . . Но заман сам вигае погледао и очекивао је, она се више није појавила на иенџеру. .. II. У вече смо сјели за вечеру отац, Васо, ја и Васина жена, Љубица. Била је то жена не баш особите љепоте, али врло пријатна, мила и као анђео добра. На њезиноме лицу увијек је треиерио благ осмијех, пун среће и блаженства« Она је волила Васу из свега срца (а морам рећи, да је Васо био особито лијеп) и предала му се свом дугаом; а, колико се могло виђети, и он је према њој био нежан, — и тако су живили као голубови Дакле сјели ми за вечеру, кад отац, онако преко залогаја, припита : — Неко нам је дога'о у комгаилук ? — Јес, — одговори ЈБубица. — Виће какав Швабо, а ? — Швабо је .. . — А има неко с њиме, а ? — Има жена . .. — Жена ? .. Зар жена?. . — помислих ја у себи и чисто се сневеселих. — Дакле баш је жена онога наказа људског, а не човјека... И она погала за њ . . — Момче, момче, ти си се замислио, па Иеш превалити то вино, опомену ме отац и ја се брже боље исправих и уозбиљих, као да није нигнта ни било. — Богме ће Мирко гулити лијепу кнрију на ону хрбину, — рече отац онет. Васо га погледа и љутито одмахну главом. — Будала! . . . А ја Шваби нипогато неби дао своје куће .. . — А гато ? — Па гато су сви ногани. Све, гато је зло и наопако, то је од Шваба ... Ја неби с њима ни „добро јутро" а не гато друго . . . — Хе, хе, ћеиФи су ћеиФи, — одговори отац. - Теби се свиђа ово, а ономе оно Колико људи, толико и ћуди Васо умукну, а умукну и огац. Шутили смо сва тројица. А то ми посгаде тако досадно, да нијесам више могао да останем у соби, него се полахко извукох и изнђох у башчу, на чист ваздух.