Звезда

С тр . 244 3 В Е

храбрио. Енглеско друштво је већ седело и доручковало. Сем њих, ту су доручковали и Енглези из иеког другог друштва. Сви беху накарадно одевени Па једноме шотландска капа са зеленим у црвеним пегама по белом пољу; такав му беше и капут, закопчан до грла; он беше прекорамио неку боцу, кожну торбу, двоглед и барометар. Доручак беше по јеловнику. Енглези једоше неко месо. Грабљин приђе њихову столу, завири у јело и викну: — Та, знао сам ја! Овчевина с бобом! Ово је просто беда! Где год дођеш све то, па то! Само Енглезима угађају — То је с тога, што многи од њих путују по Италији, одговори Перехватов. — А колико има Руса ?.. Ето, колико време путујемо, а свега једну руску компанију наиђосмо. — Пљу1'ем ја иа то! Доручак је текао невесело и завршио се скандалом. Сви се чуваху пића сем Грабљина, који је толико „повукао". да беше као ћускија, и стаде задиркивати Енглезе. Перехватов га уздржава, али узалуд. Грабљин је исмевао њихов говор, показивао им песницу, обарао чаше, просипао вино, називајући Енглескињу с којом је дошао у колима: „мамзел-стриказељ на кокопшјим ногама". Енглези се наљутише, забрбљаше својим језиком, поскакаше од стола и хтедоше прећи за други сто. ГлаФира дохвати Грабљина и стаде га саветовати, да не чини скандала, и помоћу Перехватова увуче га у другу собу. Грабљин се једва држи на ногама. Посадише га у наслоњачу. Он је брбљао свакојаке глупости, и уверавао ГлаФиру, да само због ње није хтео да се побије с оним старим Енглезом; затим, поручи боцу Асти, искапи на душак једну чашу, и стаде дремати и забадати носем. За неколико тренутака он заспа. — Нека он спава, а ми хајдемо на Везув без њега, рече Перехватов — Кад се вратимо и он ће се пробудити. Овако га не можемо водити собом. Испашће из вагона. А после, и од вагона до кратера ваља нрилично пешачити, Овде му једобро. Сам је у соби. Момку ћемо дати добар бакшиш да га чува, и — све ^е бити добро. — Страшан пустолов! рече ГлаФира Семјоновна. — Као коњ без узде. Јесте видели шта сам уз пут претрпео од њега? уздахну Перехватов. Знате ли да у сваком граду нрави скандал, и то да је само један! Знате ли, да ја ни по коју цену не би с њим ишао, али ето, жеља: да се образујем путовањем, дауИталијн видим обрасце уметности, принуди ме и на то Уђоше Коњурин и Николај Ивановић. — Је ли се упокојио раб Божји, Григорије ? пита Коњурин. — Јесте... И боље! . С њим би нам несносно било у вагону. Хајдемо сад, хајдемо што пре на кратер! жури нх Перехватов.

3 Д А Б рој 31

И он извади из џепова Грабљинових сат и новчаник, заповеди слуги да мотри на њ, и сви одоше правце вагону. -- Глаша, Глаша! виче Николај Иванови1з, понео сам за те боцу селтерске воде. На сваки случај, могао би те запојити... — Пази, да теби пре не устреба, - био је одговор — 0, светитељи! пренесите ме сре1шо овим ђаволским нутем! шапће Коњурин. — Само да ми је да знам, зашто се шћежемо ов^да? За свој новац и — право у пропаст идемо. — Лепо! Ти се онда врати и спавај заједно с Грабљином, рече му Николај. Коњурин се колебао —- Иа готово 1 Знаш, на 1800 рубаља је у мом џепу саме менице .. Да се смотам, па онда? рече он па махну руком и одлучно додаде: — У осталом, с људима се мре. Хоћу да погинем ради дружбе ! — Па немојте ви плашити све ! примети му ГлаФира. —- НГга сте окупили једнако: ногинућу, те погинућу ! Где треба да храбрите, а ви одједанпут такве речи... А зашто другн не гину ? — Једанпут је ту била катастрОФа, рече Перехватов. — Багон се откине и сви, разуме се, у комаде... Ја сам у новинама читао. — Не говорите, молим вас, не говорите.... замлата ГлаФира рукама и пребледи. — Како можете говорити такве речи баш пред поласком? Како вас није стид ! Они већ стојаху код вагона. У вагону су њихови сапутници: три Енглеза и она Енглескиња, и још један дуг а мршав човек непознате народности, одевен у светло одело. —- Глаша, још није касно да останемо. До врага и те билете! вели жени Николај Ивановић. — Не не, хоћу да идем! И ГлаФира скочи у вагон. Николај Иванови1з пође за њом, али га кондуктер задржа руком, затвори врага и затруби у рог. Зашкрипеше бокови од вагона и он се стаде подизати. — Стој! Стој, неваљалче! виче Николај Ива новић кондуктеру. — То је моја супруга! Се ма Фам! и ја морам с њом. Али вагон се не заустави. — Ама, шта је ово? вапије Николај Ивановић. — Зашто и нас не пусти ? А у вагону је било још места. Је лн могућно да су их ти скотови, Енглези поткупили? Господе, па шта ће она сама тамо! Ах, подлаци подлаци! Пуркуа? Како ви смете оставиги мужа, а узети његову жену? навали он с песницама на жељезничког стражара, што стојаше на платФорми Овај забрбља нешто ружним Фрранцуским изговором. — Шта вели? Шта брбља ова анатема? пита Николај Перехватова.