Звезда

С тј \ 256

з Д А

Број 32

:за дуже време уздрже жене од бацања на науку, која није за њнх. Готово иети раздози, који на заиаду руководе, руководиди су и наше стручњаке да одсудно заузму гледиште противно жен ском студирању. Данас се још не може видети сва корист од тог корака, али ће се у скоро опазити. Жене се бацају на политичко поље из разних узрока, један је од тих узрока и овај: Мушкарци често, и то још у најважнијим стварима, узимају жене за своје помоћнице. Није се десио готово ни један важнији политички преврат, а да се у њему не помене која жена као саучасник То је извесно и побудило жене да резонују: „кад другима можемо бити тако драгоцена помоћ, што да не бисмо могле с истим таквим успехом и у своју корист радити?" Али оне заборављају, да С3 7 у свима гим случајевима биле само оружје и ништа више, а људи да су спремили планове и целу ствар расправљали и водили. Тај сћ-сиктв у Ш озив води жене све даље, те упадају у кобне погрешке, које опет само њима шкоде. Истина не тражи ничију помоћ, јер је сама себи довољна да прокрчи пут пред собом, али она учења, која под образииом или кроз споредна врата желе да продру у друштво, та се учења радо обраћају жени за помоћ. Језуитизам, социјализам, комунизам и нихилизам траже и налазе велику потиору код жена, те помоћу њих гледају да што брже и боље утичу и на мушке, евоје противнике, јер је куд и камо лакше задобити жене но мушке за сваки план А кад је жена за неки план до дна душе одугаевљена и решена, да и свога мужа или драгана са собом повуче,* онда поста]е његово опирање узалудним. Конопци његове воље и самосталности попуштају, а њене очи својим пламеном све јаче привлаче, њене руке нежније грле, а уста све ватренијим и многобројнијим пољупцима затварају мужевљева уста. Човек пос-таје све слабији у отпору, жена све јача у нападу — и тако пада временом и најјачи град. Жена ликује. МаЈжс, Ласал, Херцен и разни анархистички списи све већма одгањају са стола модерне студенткиње научна дела оне струке, којој се поеве тила. Жив су нам пример руске и швајцарске студенткиње; њихова судбина у већини случајева са своје трагичности у стању је да потресе и најтврђе срце. Криво схваћају дух времена те у утак мици с мушкима прелазе јуришем и на оно поље, камо и мушки с највећом обазривошћу из искреног убеђења или нагнани околностима лагано управљају свој ход. Жена не корача, она лети, а то јој спрема пропаст. Нема тако смеле човекове мисли. коју жена бар за неколико сгепени смелије не замисли. Таква јој је прлрода; осећање и машта су код жене много развијенији но код мупшога с тога

код ње разлози ретко побеђују осећања Судбина Марксове кћери Елеоноре, која ове године самоубиством учини крај свом бурном животу, јака је опомена за све жене. Која има уши нека чује! Најгора је та окодност, што већина жена не узима ствари онако озбиљно како их приповеда. Место да се из прикрајка задовољно смеју муга кима, што се ови често новоде за лажним проро цима и глупо страдају оне се пожуре не би ли мушке у немогућностима још престигле, само да би свет рекао, како су потпуно добро појмиле дух времена и да су заиста модерне. У томе се састоји сва њихова озбиљност, а отуда и она ватра при сваком њиховом раду. Борити се за корисну идеју заиста је величанствена ствар, али на жа лост, већина бораца нема ни појма о тој идеји, за коју се он или она, бер како веле, бори. Ах, па како често, ; лежи сва идеја у погледу ватрена ока или стиску нежне руке ! Иза сваке жене као политичке личности стоји човек; свакој је жени прво човек, мушки, улио у главу оне мисли, кој има се она носи, а она да се покаже достојна његове иажње или љубави гледа да се покаже већим папом од папе. Позната Француска изрека не би ни мало била неистинитија, кад би се у погдеду на жене овако преокренула: Сћегсћег 1' ћопппе ! Само жене заборављају, да оног часа кад помисле. да су на врхунцу своје моћи над мугаким, престају над њим имати и најмању моћ. Жене ће само дотле имати успеха, докле мугаки осгану овако Флегматични према женском покрету, и докле на њега погледају с осмехом као на какву шалу, лудорију, Опазе ли мугаки озбиљност тог покрета, увидеди они куда то све води, онда ће отночети реакција, јер ће људи прихватити бочену им рукавицу и тада настаје крај женској сдави! Оне ће бити све више потискиване, све вигае гуране у страну, те ће у брзо морати погнути главе и трпети подсмех горак - али заслужан. (наставиие се) ■ ©»ОС ■ РЕПЕРТОАР НАРОДНОГА ПОЗОРИШТА н*« Четвртак, 18. марта: Птичар, оперста у три иина, од М. Веста и Л. Хелда. Музика од .Карла 11,елера. (Први пут). Петак, 19. марта: Птичар. Субота, 20. Марта: Птичар. Недеља, 21. Марта : Дневна представа : Векфилдски свештеник, драма у пет чпнова, по Голдсмиту, написали Е. Нис и Тисеран, нревео с француског М. М. Стојановић, — Вечерша представа: Хамлет, трагедија у нет чинова, од В. Шекспира, превели с немачког М. П. Шанчанин и М. Живковић.

Садржај: „ Оуморан дан" (аесма). — „Швабица" [н цставак). — (аесма). — „Тде иоморанџе зру" (наставак). —„Ко ана?" (свршетак), — „Модерна жена" (наставак). — „Реаертоар Н. Позоригита".

Б лаоник : Ст. М. В еселиновић, — П агна Р адикална Ш тампарша — Угид.: Ј. М. Б еселиновић