Звезда

Бгој 32

ЗБЕЗДА

Трговац се није појавио, дућан је стајао затворен. Комесар ми рече": — Ја сам учинио све нужне кораке. Суд је у на1живљем раду, сви заједно ћемо ићи у тај дућан отворићемо га, и ви ћете ми означити све што је ваше. Одвеземо се у колима. Људи су чекали са браваром, и кад ми стигосмо они приступише послу Улазећи, не опазих ни мој орман, ни наслоњаче, ни столове, ништа, ништа што је било у мојој кући, баш нипгга а прошле вечери нисам крочио да не наиђем на коју од мојих ствари. Изненађени комесар иогледа ме неповерљиво. — За Бога, господине, рекох му, нестанак ствари је у вези са нестанком трговца. Он се насмеја. — Истина је! Нисте требали да купујете и плаћате ваше ствари ; то га је пробудило. Ја рекох: — То ми је само неразумљиво, што сва она места која су јуче била пуна мојих ствари сад су замењена другима. — 0! одговори комесар, имао је сву ноћ, а сигурно и помоћника. Та је кућа без сумње везана с осталима. Не бојте се ништа, господине, ја ћу се врло пажљиво заузети за ту ствар. Лупеж нам не може умаћи кад му ми чувамо јазбину

— Ах! моје срце, сирото моје срце, како је куцало!

Остадох 15 дана у Руену. Човек не дође. Боже! Боже! Ко би га могао наћи! Шеснаестог дана у јутру добијем од бапхтована, чувара мо.је празне куће, писмо ове са држине: Госаодипе, „Часг ми је известити господина, да се иро шле ноћи догодило нешто што нико не разуме, чак ни полиција. Све вагае ствари су враћене, све без изузетка, све до најситнијих стварчица. Кућа је сад онаква иста као што је била пре крађе. Ужасно! То је било ноћу између петка и суботе; путови су страшно искварени као што је било и пре нестанка. „Очекујем господина, чији сам ја најпонизнији слуга „Филии Родеп." Ах! Никако, никад се више нећу вратити у њу. Однесем писмо комесару полиције. То је заиста чудно Надам се да ћемо га скорим ухватити

-Али га они не ухватише. Не. Никад га нису ни нашли и ја се сад бојим од њега као да је он звер који је привезан иза мојих леђа

Не нађогае га! То чудовиште са месечевом ћелом! Они га никад пеће ни наћи ; он се никад неКе вратити ; а ба п би могао, јер га нико осим мене, не би познао и потказао, а ја то ннкад нећу учинити. Не! Никад! А и кад би се вратио. ко би могао доказати да су моје ствари код њега биле ? Само бих ја то могао учинити ; али ја осећам да би то моје сведочење било подозриво. Ах! не! овагсва ситуација не могаше се више подносити, а ја не бих могао ћутати о оном што сам видео. Нисам могао иродужити старн живот бојећи се да не почну слј.чни догађаји. Потражим лекара који управља овим заводом и све му испрнчам. Пошто ме је дуго иснигивао, рече ми: — Пристајете ли, госиодиие, да останете неко време овде ? — Брло радо, господине. — Би сте богати ? — Јесам, господине. —- Хоћете ли засебан павиљон ? — Хоћу. — Хоћете ли да примате посете вагамх пријатеља ? — Не, господине, не, никога. Онај иа Руана би могао чак и овамо продрети, да ми се освети

И сад сам сам. сам, са свим сам, има већ три месеца. Ја сам скоро са свим миран .. . Само се једно бојим . .. Кад би старинар полудео . . и кад би га довели овамо . . . Ни сами затвори нису сигурни . .. Прев. Јелена ЂаковиЋева

МОДЕРНА ЖЕНА КРИТ И Ч К А С Т УД И Ј А ЗГгдШу Љу пато 18 пгшшш! „Слабоети, име ти је жоиа." Шсксиир, Хамлет. I, И. (наставак) Визбаденски лекарски конгрес изрекао је доста јасно и довол>ним је примерима доказао неразмишљеност и штету од женског студирања. Париска адвокатска комора још ни до данас није одобрила практицирање г ђици Вг. Шовен, ма да је с одличним успехом свршила правне науке. И у Италији, Аустрији и др. државама не могу жене бити правозаступнице. Разлози, који воде стручњаке, да изрекну свој суд против женског модерног рада на пољу медецине и права, врло су јаки и кадри су да