Звезда

Б рој 84 3 В Е

никад стечај није био тако нејасан, или боље рећи, никад није било остављено на вол>у Управи да изигра своје обећање. Управа је одредила 2000 дин. као награду за дела т. ј. не за оно дело што се оцени као најбоље, него, ако Управа нађе за добро — а судећи по њеном спекулативном духу, она ће то увек наћи — може том наградом обдарити више дела, дакле четири, пет, шест итд. На како се писац одрекао права на тантијему, то поред све изврсности дела може бити још и у губитку, јер је лако могућно да награда изађе мања но што би била тантијема за годину дана. ако би дело имало успеха као нпр „Немања" или „Ђида". Ја налазим да је тај начин награђивања и неправедан и штетан како по ингересе Позори шта, тако и по интересе писаца, који једино и држе Позориште. Зато би Управа требала да учини малу измену у том свом раду, и да објави чисту и аросту награду од хњљаду или две динара, за једно дело, које се буде оценило као најбоље од поднетих, не лишавајући писца ни једног од права што га већ и ненаграђена дела имају. Ако би се та измена учинила, онда би и ова трећа новост што је из Краљ. Срп. Нар Позоришта добисмо, била врло добро примљена, а то би све Управа могла записати у своју активу јер јој је пасива и онако сувише претоварена. * * * У истом месецу ово је већ други комад од исгог Голдсмита. Оваје „Погрешка" једна Фатална погрешка Управина! Оваквим поступањем може се један писац сасвим урнисати. Међутим Управа је нашла да је сад згодно давати и комаде од истог писца, чије је најбоље дело изашло у издањима „Задруге" у преводу г. ЈБубе Недића! Ама нема никакве везе између ових „аа^чади" и романч. Овакав а ргороз је исти и код оних издавача страшно намолованих слика приликом јубилеума каквог славног човека; или оне Фабрике палндрваца у Чешкој „А. Шајноет у Сушице, Краљевина Чешка", која, зато што се много говорило о српско турском рату, измисли да и на кутијама својих палидрваца донесе слпке српских војсковођа, па набрља некакве главе, и тако испремеће имена да Ранко Алимпнћ изгледа као ђенерал Зах, а сирома Зах изгледа, као покојни обешењак. Зато што се допао роман „ВекФилски Свештеник", не излази да се и аозоришни комад , који исто име носи, мора допасти. Г. Недић је сам, у предговору, нагласио: „да је сама басна, заал<т, најслабија страна овога романа.' Дакле оно баш што би се могло драматисати •го не ваља, ма да је и иначе редак добар комад који је из ромапа извучен. Драматичар од галента не позајмљује своје предмете. Роман, што га је г. Недић превео, одликује се прво лепим, чудесно простим, класичним стилом, а затим врло фином психолошком анализом, што се све у комаду не види.. .

3 Д А С тр. 271

И зато што се г. Недић потрудио превести један леп и класични роман, госп. Рашковић, тај српски НиЉоп-Го^е,*) осетио ј« потребу да преведе један комад, чију вредност он није у стању да одреди, а Управа се пожурила да га представља. И г. Рашковић и Унрава мислили су што ућарнти од добре ренутације Недићевог превода. ^110(1 Нсе1, 1оут , поп Все!; Б оу И „Погрешка једне ноћи" (веома ризичан наслов) је један тром водвил а ^шрго^ио, веома развучен и са врло ретким искрицама духа Од тога би какав Француски писац створио дивну комедијицу од једног чина -- н то би било врло пријатно и без претензија. Овако смо морали дремати у Позоришту три дебела сата. Не стигох да вам коју речем и о овом Фамозном „Птичару", око кога су толике грдне припреме чињене. А вредно је да човек ироговори мало и о оном <, 8Итшип^-у" којим нам пробише уши ово месец дана по свима гЈлаћеним и неплаћеиим новинама. Ако будем могао разгова}>аћемо се друге недеље, а кад је толико чекао може причекати још осам дпна. Јер ви ваљада знате да је ова оперета стара као нут ? 8рос1и1ог.

ДРУШГВЕНА ХГОНИКА Ношто налик на увод. Наше госиођице и гласовир. Каше музичко образовање и музика у иас. Концерат на Великој школи. (свршетдк) Овом приликом нека ми се не замери, што кудим нетолеранцију друштвених хоровођа Кад 1>еоградско Певачко Друштво" даје концерте г. Мокрањац неће ни за живу главу пустити ма ког од наших комнозитора сем себе, а нарочито ЈосиФа Маринковића који је може бити једини од наших жизих музичара, што би смео светла образа изаћи са својим делима пред странце Он је за ових двадесет и неколико година подигао народну вокалну музику, и ако смо имали и Даворина Јенка. чији је музичан рад био од велика утицаја на самостално развијање њено. Имали смо Корнелија Станковића, а сад нмамо Јенка, Маринковића, Мокрањца, Топаловића и друге. Па ипак ни то мало, што имамо, не чувамо и не пазимо, како треба. Нарочито истичем Маринковића и Јенка као представнике сувремене вокалне музике у Срба источне вере јер су наша браћа Хрвати у томе јаче коракнули н-апред, имајући Зајца, Кухача и друге, које не плаћају и не претрпавају онако, као што ми радимо с нашима *) НМзоп Јјо\тс <1770—1840) поотао је чувеи јер је ииао ту жалосну чаот бити заповедвик тврђаве на ев. Јелена, и као чувар Наполеонов одликовати се кињељем — што му је донело унагсређењв. ■ Само што овај апсанџија није никад био сол&ат Наиолеона I,