Звезда
С тр . 280
3 В Е
3 Д А
Б рој 35
Квинелепда, слазио је у морску дубииу иа оксански иароброд,, одмах после његова бродолома. Нашао је у њему један дсо изгинулих путника како јога седе, као зкиви, за богато намештеним столом ; они су при сваком покрсту таласа климали страшно онакаженим главама, које беху оглодале рибе и друге морске животитве. Изгледало је готово, као да су још живи. Из оцних шупљина измилслс'су одвратие змијуљице, које се беху ту нагнездиле; ситне рибе у читавим јатима халапљиво су откидале нарчета од тела утопљеник& и тим су их и оне покретале. Пирс је више пута, при таким својим радовима, гледао како се прождрљива морска чудовишта залећу на танку цсв, која га је једино одржавала у вези са спољашњим светом и кроз коју му је једино долазио ваздух. Близу Сокоторе гњурао се да прегледа разбијен брод и нашао је по'кајутама скелете, који су у оном нолумраку у морекој дубигш изгледали као авети које се мичу. И поред свега тога што је Пирс наилазио на оваке страхоте у морским дубипама, он још: и сада тера свој гњурачки занат. -©■■о» оо-јј) • I СВЕТОЛИК РАНКОВИЋ ПГОФЕСОР П КЊИЖНфНИК. Нама "је суђено да с болом бележимо губитак за губитком. Лнст по лист вене и опада са стабла српске кљижс-вности ; грана по грана ломи се на псразвијену дрвету српске белетристике. Изданака вема у аамену, а. оно у што полагасмо наде своје, о'ст'авља нас и враћа тело у крило матере земље. Српска књига по старом свом злом удесу.губи једно за другим најбоље силе своје у напону снаге њихне кад су најспособнији да остваре наше наде. Умјк) је и Светолик Ранковић. IГосле дугогодшпњег боловања од сушице, за које време ипак није престајао радити, најзад јс подлегао. Светолик јс рођен децембра 1863. у Гарашима, питомом шумадијском селу, и":лрсле 'школоВања у Србији наставио је више образовање у Русији, где је благодетно на њ утицала руска лепа књига овога века. У књижевности се јавио 1892. у Отаџбини, и од то доба обогатио је нашу књигу многим красним приповсткама — покрај стручних теолошких радова —- за сада растурених по разниМ књижевним листовима, али које кад се скупе биће у два његова велика романа сведок његовог орпгиналног и сја,:јно.г талента. Критика ће о њему изрећи свој суд који''ће'само утврдити всћ стечено мишљење вр.то ласкаво за име пишчево. ЈБегови се радови, толико да сноменсм, одликују в^жиошћу и сувременопЉу обрафиваних мотива, једрим и силним реализмом, дубином и правилношћу схватања и суђења Животних појава, дубоком психолошком анализом која није просто парадирање с психо.тошкпм уџбе-
ницима но аналисање што продире у саму душу радних лИца, уметничком обрадом, — особинама којима Аноло обдарује своје Љубимцс и које зајемчавају иисцу високо место на Парнасу српске лепе књиге, Ради слике пишчеве као човека спомињем ону осећајност, топлу симпатију којом су преливена дела њогова и с којом је у вези и б.таг хумор, чим су зачињене неке каткад драматске ситуације. Можда провире гдегде мало песимизма који је морао породити у осетљивој уметничкој души нишчевој онај несклад између живота и идеала; али он није нимало умањивао његово топло саучешћс спрам палих ду.ша, у којима је ипак налазио божанскс искре, и тим нас тсшње везивао милосрђем спрам жртава судбине и овога света. Он је л>убио овај свет, њега је заносила тежња к добру,. и његова реч била је реч љубави и топлоте што нам тлко слатко прија кад су нам срца ледена постала. Светолик је оставио трајан спомен у срцу пријатеља, љубав и уважење у души поштовалаца књиге српске, а светло име своје у златној књизи где се бележе имена књижевне аристократије њене. Нека му је лака земља коју је тако топло љубио и тако лепо сликао. У. П.
РЕПЕРТОАР НАРОДНОГА ИОЗОНЈШТА ♦т Уторник, 23'. марта : Птичар, оперета у три чина, од М. Веста и Л. Хелца. Музика од Карла Целера. Четвртак, 25. мартаТ Скепдербег, драма у пет чинова, од .1(11!. Ст. ПопоВића. (Нрви пут). Субота, 27. марта : Птичар. Недеља, 28. марта; Дневна представа: Роберт Ђаво, драматисана легенда у пет чинова, с певањем, написао Карло Холтајх, превео с немачког Ђура Бошковић. Музика од Дав. .Ј енка. — Вечерња представа : Скеидербег.
ИЗ ЗАПИСАКА „НЛРОДСКЕ ЛКЛДЕМИЈЕ" Н01ЈА СНАГА У срнско умно море И олет кану кап : Сарадник „Завета Српског" Пост'о је .ЈБуба — г Гап. —^ —
Садршај: „Омрт КатиКева". — „Самеар Митко"(паставак). — „Еојца броди. .." — ,,Где иоморанџе зру" (наставак). — „Окружни лекар" — уМодсриа жена" (наотавак). — „Занимљивоехи". — „Некролог*. — „Реаертоар Н. II." — „Из заи.ксака Пар академије". Власник : Ст. М. Веселиновић. — Нарна Радикална Штамиарија — Уред.: Ј. М. Вкселиновиђ