Звезда

Број 35

3 В Е

з Д А

Стр. 279

наглашујемо. Исто тако и свако осећање тек у женским груднма достигне ону лену величину, која на нас тако дивно упливише; никад драган не може тако осећати као верна драгана; нккад отад — као мајка. Никад човек не може тако волети. али ни мрзети као жена. Али — да пређемо на способности: никад жена није маштину слику тако савршено извела и дала јој вернији облик но човек; никад жена у књижевности није дала својим осећањима тако класично леп израз како то мушки учинише. У томе је разлика! Никад се неКе родити жена, која ће тако што моћи написати, као што су дела Шекспирова, Волтерова, Дантеова, Русовл>ева Кантова и Ничеова или дела и других сјајних звезда мушког рода од најстаријих времена до данас. Никад женска кичица ни длето неће створити ни приближно онако уметничка дела, каква за собом оста више Микел-Анђело, Раа>аело, Еан Дик, Рембранд, Дирер и друге величине на уметничком небу. Овде нам сад могу жене рећи : „па вероватно се и међу мушкима неће више нико појавити, који би могао помрачити та најсјајнија имена и створити нешто величанственије и јаче". Рецимо, нека тако и буде — али ми мушки имао бар њих, да се њима до века дичимо. Њима је показано колику грдну еластичност има мушки ум, како се у недоглед може ширити, па још и на оном растојању, на које га други смртни могу нити смеју нратити, онде још цвета као у почетку и онде се још шири на широко, Нама би необично мило било, кад би нам жене дале доказа о еластичности и солидности грађе њиховог ума, те да нас изведу из ове заблуде. Али крај све множине Факата, који би се могли навести, да се жене увере, да у књижевности и уметностима никад неће моћи жене до стићи ни приближну висину као мушки а камо ли, да их са већ стечене висине отерају или по тисну; крај свега тога ни једна модерна жена неће хтети признати, да оне нису у толикој мери погодне за културу као мушки, већ ће вам са извесне висине рећи, да жена игра врло велику и важну улогу на сваком пољу мушкога рада, па, ће може бити још додати, да су жене својим ути цајем на знамените људе изазвале многа дивна и знаменита дела. Станимо. Замолимо за један часак ту модерну жену, да нам уступн своју лорњету, те јој иогледајмо добро у лице ; ако је поцрвенила — не рецимо ништа, ако пак није, онда уклонимо лепо лорњету и рецимо слободно своје мишљење : Непо битан је Факт. да су на огромну већииу великих духова утицале жене својом моћи као жене , у најмање случајева својнм великим духом. 0 над моћности ту не моиге нити сме бити говора. Оне су у тим људима изазивале осећања н давале тим осећањима нравац, правац који и најгенијалнијем духу, као н обичном смртнику показује и нуди

дивне чари — али он води ка срцу љубљеног створа! Као мати као жена или драгана утицале су оне на, духовне хероје, али не као виши вођ или наслон. У множини случајева биле су те жене, које играју знатну улогу у животу геннја, крајње необразаване или бар неинтелигентне без најмање смеле мисли и полета, које су ваљада исто толико знале о раду свога обожаваоца, као и о Хотентотима. Смешна је и сама помисао, да је куварица Рембрантова, оне две крајње необразоване љубавнице Пола Верлена, на рецимо чак и Беа триче Дантеова или гроФица Гвичиоли Бајронова и друге њима сличне могле утецати на ове великане другим чим, до само сво^им женским — и једино тим бићсм, И то је женина победа. (наставиик ск) - -т»шЗАНИМЉИВЕ СИТНИЦЕ Двоје драгих. — Зна се, да је гусак увек веран чувар и бранитељ своје друге, али можда многи пе знаЈу, да ме!)у гусковима има и таких, који имају да.иеко пшри. појам о својој заштитничкој дужности. У једном сеоцу у северној Немачкој живи један гусак, смртно заљу-бљен у једну гуску. То у самој ствари не би било никако чудо. Али је чудо у том, што драга љегова није из љегова јата него борави доста далеко : она живи у дољем крају села а он у горљем. До ље има иодоста путовати, — преко 200 метара даљине. Али та даљина не смета заљубљенима, тим маље што су предусретл.иви једно према другому. Свако јутро, чим се отворе врата па конаку, обоје се крене на пут: он озго пође к љој , а она оздо к љему. У сеоској рсшци, која насред села пресеца улицу, бива љихов радостан састанак, и оооЈе драгих проведу за]'едно цео дан у блаженој самоћи. А кад се супце смири, галантни гусак отпрати своју драгану љеној кући. Ио неки нут, гуска, у наступу великодуганости, отпрати своЈ *ега љубавника до љегова стана, ноћи с љим, и рано ујутру одлазе заЈ - едно да се брчкају у речици. Тако траје ова љубав, из дана у дан, има већ равно пет година. % Из морске дубипе. — Чувени гљурац Пирс, Америчанин, издао је под оваким насловом своје белешке. Има већ четрдесет година како се тај човек бави гљураљем по мору ; за то је добио више од пет хиљада награда н стекао лепо имање. Треба доиста имати јаке живце, па да се човек не згрози, читајући описе овог смелог гн.урца о свему оном гато је налазио и ви1)ао на дну мора. Пред љегове очи пзлазили су тако страшни призори, да ни фантазија каквога Едгара I Гоа не би могла измислити ништа ужасније пи одвратиије. Пирс је, као вешт гљурац, спасавао гато се могло спасти од разпих. потопљених бродова и од недичанственога океанскога пароброда „Лалерма". Не може се паћи па карти ии једнога морскога кријилка, с којнм се оп није познао за време својих радова. У 1Н75 години, не далеко од