Звезда

Стр. 286

Врој 30

у постељу. Она ћути, али јо.ј прсти у мојој коси; ослушием, она нлаче. Почнем је тешити, уверавати, управо и не знам шта сам јој говорио. — Разбудићете чуварку, Александра Андре јевна; ја вам захваљујем, али сад будите мирни. — Јест, јест, тврди она. — Бог је са свима, са онима који спавају и који долазе, са свима без разлике; ја ћу дакле умрети. А ти шго стрепиш, што се бојиш? Подигни главу. Или ме ви, можда, не љубите, монада сам се ја преварила ., онда ме извините. — Александра Андрејевна, шта то говорите, ја вас љубим. Оиа ме погледа нраво у очи и рашири руке: — Па загрли ме. Искрено вам кажем и сам се чудим, како те ноћи нисам полудео. Видим како моја болесница себи шкоди; видим да није сасвим при свести; разумем и то да она не осећа да је на самрти — она о мени не би ни мислила; а, разуме се, тешко је умрети у двадесет нетој а никога још не љубити. Ето што ју је мучило, ето због чега се она у очајању и мене латила Разумете ли сад? Али ме она не испушта из својих шака. — Поштедите ме, Александра Андрејерна, поштедите и себе и мене. — Нашто, одговара она, шта да жалим? Ја морам умрети . И те јој речи не слазе с уста — Кад бих знала да ћу остаги жива и оиет стати у ред госпођица, мене би било стидно, са свим стидно, а овако — А ко вам је рекао да ћете умрети? — Е, нећеш ме ти обманути, ти не умеш лагати ногледај се само. — Ви ћете живети, Александра Андрејевна, ја ћу вас излечити, сјединићемо се и бићемо срећни. — Не, не, ја вас за реч држим, ја морам умрети.. ти си ми обећао... ти си ми то рекао. Тешко ми беше, из многих узрока тешко. Прохте јој се да ме нита не за презиме већ за име За несрећу, мени беше име ТриФун. Да, да, ТриФун, ТриФун Ивановић. У кући су ме сви звали доктором. Ја јој кажем: ТриФун, госпођице. Она зажмири очима, климну главом и прошапта нешто Француски — ах, јест, нешто рђаво и насмеја се. Ето тако провео сам целу ноћ крај ње. У јутру изађем сасвим малаксао; на подне опет одем код ње у собу, па и после чаја. Боже мој, Боже мој 1 не може да се позна: бољи се у гроб спуштају. Части ми, не разумем сад сасвим неразумем, како сам то могао издржати. Три дана и три ноћи мучила се моја болесница — и то какве ноћи! Шта ми је говорила!.. ГГоследње ноћи, замислите само, седим ја крај ње и само молим Бога, да је што скорије узме а с њом и мене. Наједаннут уђе у собу и мати њена. Ја сам јој још синоћ казао да је сасвим рђаво, има мало наде, и да не би било с горега ни свештеника позвати. Болесница чим виде матер рече: „Но, добро је пгго си дошла; иогледај

у нас, ми се волимо и верили смо се." „НГга је то докторе, шта говори она?" Ја се скаменио. — „Сања... грозница." Тек ће она: „Јест, јест а мало пре си сасвим друго говорио и прстен си узео од мене. Што се нретвараш? Мајка је моја добра, она то разуме, опростнће нам; ја умирем, зашто да лажем; дај ми руку." Ја скочих и побегох наиоље. Старица се наравно досећала. — Али да вас не мучим даље а и мени је тегако кад се тога сетим. Моја болесница умрла је другог дана Нек јој Бог да царство небеско! додаде лекар лагано и уздахну. - Пред смрт замоли своје те нзађоше из собе и сама остаде са мном. — Опростите ми, поче она. ја сам вам можда крива... болест... али, верујте, ја никога вигае нисам д,убила осим вас... немојте ме заборавити... чувајте мој прстен .. Лекар се окрете; ја га узех за руку. — Ех, рече он, говоримо о чему друго.и или ако хоћете да играмо нреФеранса Ми се не смемо нредавати тако узвишеним осећањима. Ми можемо о томе само мислити: док се дете не заплаче, мајка се не сећа. После тога ја сам и у законити брак, како веле, ступио. Шта ћеш... Узео сам трговачку кћер и уз њу седам хиљада мираза. Име јој је Акулина; ТриФуну је то доста Жена је врло зла и но цео дан спава.. А шта је с преФерансом? Почесмо преФеранс по копејку. ТриФун Иванић доби ми две и по рубље и оде доцкан, са свим задовољан својом победом. Пожаревац. с руск °г Вид ,И>. Здрав. СС јч© 1

МОДЕРНА ЖЕБА В Р И Т И Ч К А СТУДИЈ А - - ЗГгаШу Љу пате 18 иготап! „Слабости, име ти је жена." Шектир, Хамлет. 1■ 2. (наставак) Многа дивна мисао, многи генијални нроизвод или умотвор био је пробуђен или је сазрео у тренутку, кад се спојише усне два заљубљена створа и кад њихова машта обостраном сугестијом у друштву с осећањем вибрира у највишим висинама. Већу славу жена не би требало да тражи, јер је не може ни наћи, од оне, што она својим упливом на знамените људе, својом љубављу може у човеку да изазове најнежније замисли, те дајој он, прослављајући је својим делима, подигне споменик какав она никад себи неће подићи својим књижевним радом, а нема извесно узвигаенијег задовол^ства но видети иред собом на коленима,