Звезда

Стр. 290

3 В Е

љини не угледате једну светлу тачку, а једва по знате да је то крст на тороњу какве сеоске цркве, у којој се свештеник на јутрењу Богу моли за успешан рад вредних жетелаца. А кад наступе бреговити предели, очи вам траже све већи вис, па кад на дну поречке долине угледате гордог Дели-Јована, или наиђете на оне гигаигске стене, што су онако притесниле Дунав с обе стране ниже Доњег Милановца, поносите се што сте и ви дете те исте мајке природе, која је створила оне горостасе. Свака вас варошица ннтересује, свако сеоце привлачи вашу пажњу. Кад испраћате сродника или пријатеља на пут, онда вас интересује оно што се збива упристаиишту; али кад сте ви путник, онда са нестрпљењем очекујете кад ће команда наброду гласити: напред ! И ја сам био тако нестрпељив, јер она гужва путника са жандармима н носачима у пристаништу; оно трчање жена, што саме путују од једнога брода другоме, не знајући у који им се треба укрцати, оно немилосрдно трескање при утоваривању робе, кварило ми је машту о леноме у путовању, хтедох већ сићи са палубе у салон, кад ме неко ослови добрим јутром, и замоли да запали своју цигарету огњем моје цигарете Преда мном стојаше човек омаленог раста, дежмекаст, лика сасвим обичног, очију малих једва умивених. На глави имађаше шубару и ако је било летње време, а и по оделу се могло видети, да је то путник, коме окренете леђа одмах по учињеној услузи, што сам и ја учинио, али он не одилазаше од мене, и ја сам осетио како ме је одмеравао од главе до пете, — ваљда му не беше право што нисам ни мало пажње обратио његовоме ништавилу. Може бити да је то иначе красан човек, може бити да га је Бог обдарио ретком особином да је кадар и паметно говорити ; али мени је био досадан, и што се дуже брод у пристаништу задржавао, тај ми је човек био све досаднији. Учини ми се као да је он то приметио и као да га је то још више на мене наљутило, учини ми се као да већ смишља и освету, па се реших да сиђем чак у салон за спавање и да у краткоме сну заборавим ову непријатиу интродукцију у моје путовање. Али на првоме кораку извршења те моје резолуције, шубараш ме заустави речима: — И ви путујете ? — Да, одговорих. — У Смедерево ? — Не. — У Дубравици ћемо много да стојимо, има много да се истоварује, па ако ћете у Дубравицу не мора да се журите при излажење, опет прослови шубараш. Не треба се, дакле, чудити што су људи на крају деветнаестог века постали нервозни, стадох ја размишљати; али у томе се, на срећу, брод крене, па оставивши шубараша без одговора на примедбу о пристајању код Дубравице, удалих се од њега и нађох забаве у посматрању како се

крманонги муче да окрену велики дунавски брод у уском кориту савском. — Мука је, ја како! Није лако оволику несрећу да обрнеш у ову па узину .. . чух шубараша, који ми се опет приближаваше... Окретох се Београду, па сам се опростио у мислима са свима његовим незгодама, од којих неке мора човок да трпи, других да се клони, а од многих још и уживање себи да ствара. Бејах задовољан што бар за неко време нећу удисати његову прашину, ни пити скупо пиво и рђаво вино у престоничким пивницама, ни слушати како се у „центру интелигенције" сваки о другоме брине само не о себи. Шта све Београд скрива у себи! Али махне му износити не смете, јер од кад се сведоцима може доказивати, шта је ко при писању свога састава мислио, и од кад је пронађено ново казнимо дело што се зове „алузија", за сваку београдску прљавштину могли би вам пришити један од параграФа из главе IX. казненог закона, који носи наслов: „0 злочинствима и престуи лењима противу отачаства и устава". А шта би се доброг могло о Београду рећи? - Да му је положај диван, и да је београђанин бар у толико срећан, благодарећи томе положају, што може гледати далеко ван вароши .. . Да, задовољан је београђанин кад осгавља Београд, па опет некако жали за њиме и гледа га са палубе све док брод не зађе за вишњичко брдо! А кад чујете крик „Панчова" и угледате заставу пријатељске нам суседне државе у томе српском месту, Бога ми и уздахнете за Београдом .. Кажу, да човек може осетити непријатност, која му се дешава и у извесној удаљености од њега, и са стране, коју очима не може да види. На пример ви гледате у правцу ка северу, а на западној страни од вас стоји човек, кога ви не видите а који критички посматра масну јаку на вашем капуту, и ви то осећате па гледају^и и даље у правцу ка северу, дође вам да узмете четку и нширитус и да очистите јаку. Тако сам ја осетио шубараша на десет минути пре него што је опет отпочео разговор са мном. И ја њега нисам у овај мах видео, али ми дошло беше да се баш због њега очистим са палубе. (Наставиие се)

ГДЕ ПОМОРАНЏЕ ЗРУ од Н. А. Љејкина

(НАСТАВАК) БХ1У Грабљин се свађао с Иерехватовом целим путем од Везува до Неапоља. Седећи у колима Грабљин није престајао корети Перехватова тим, што