Звезда

Стр. 292

3 В Е ЗДА

Број 37

ГлаФира, ако се и спремадга сутра на Канри била је уморна од Везува, те ироспава време одласка, и пут за Капри одложи се до прекосутра. Гра бљин одржа своју реч и отпутова с Перехватовом у Париз. Око 12 сати сутрадан, Иванови су пили јутарњу каву, кад у ходнику зачуше глас Грабљинов. Он се разрачунавао с послугом и грдио је најгорим речима. —- Лопови! Разбојници! Вандити проклети! чуо се глас његов. — Кад најпмасмо, кажете једну цену. у рачуну — другу. Не било вас! И што, несреће једне, бележите 4 ручка, кад их нисмо имали! чз г о со његов промукли глас. — РаФаелка! Ррђо! Та што ти не преводиш моје речи! Ја нисам имао пансиона у госгиониЦи! Десет пута сам рекао, да не желим тога пансиона! Не могу да ждерем та јела! Марш! Нико не добија на чај. А ове изгрди талијански, или, реци мени коју иогрдну. талијанску реч, да их ја изгрдим, те да разумеју. Како се вели свиња|талијански? Говори одмах. Пред самим одласком, Перехватов дође Ивановима да се опрости. — Ви остајете у Неапољу. Видећете Капри и његову лазурну воду! викну он. — Срећни људи! А ја, несрећник, морам са овим безобраз ником у Париз. Збогом споменици класичке умегности! Збогом развалине! Збогом талијанска природо! Збогом Никола Иванићу! Збогом ГлаФиро Семјоновна! Зажалите ме, несрећника, што сам по вољи судбе запао у канџе глупом самовољнику. И он се пољуби с Николајем, ГлаФири пољуби руку. — Је ли пијан ? — пита Николај Ивановић за Грабљина — Па, разуме се... одговара Перехватов Пробудио се, тражи шољу каве и опет се нализао. А. већ што је се јуче излудирао у каФешантану, не да се описати ! Једва сам га извукао у три сата по поноћи отуда. На то уђе у собу и Грабљин, који је много посртао — Збогом господо! рече, . Вежим у Париз од овдашњих подлаца. . Фју-ју ! махну он руком, а једва се одржи на ногама. — Праштајте рабу божију Григорију. . Не могу.. Таква ми је нарав. Пе трпим подлости. Збогом, мадам, и — вардон. Он пружи ГлаФири руку, глупо се насмеја, обрте се на потпетицама и опет, умало што не паде, но ухвативши ее за Перехватова рече: „води ме", па изиђе с њим заједно из собе супруга Иванових. (наставиће св)

ИСТИНСКА ПРИЧА од ЖОРЖА РВНАРА , -—м* Тражите, децо, да вам причам какву причу Испричаћу једну, која би се слободно могла на звати и историјом. * * Био је некада један дечко који је ишао у гимназију. Његови родитељи, који су били сиромапши, често су му говорили: „Ми немамо ништа, дете; ми ти нећемо нишга оставити. Али када човек има образовања, истрајности и нешто мало духа, увек се може прогурати." — И мали Анатол обећаваше да ће озбиљно радити, да једнога дана постане богат и да се нрогурч Како није био ни особито интелегентан, ни особито глуп, нити јебио међу првима, нити међу последњима. Породични пријатељи преиоручшпе га на ставницима; с њиме су говорили благо, храбрили га; али се он ипак не уздиже изнад већине у разреду. Хтео је да буде одликован, и поче ласкати професорима; увек је имао од њих да потражи савет; изгледало је да гута њихове речи; смејао се њиховим досеткама; сушао их, климајући главом као да одобрава. ПроФесор се правио да не примећује његову мајсторију Другови му се подсмеваху, и надедоше му име чичак, Једног дана, да би био награђен преписа из једне књиге, и пуедаде као своје. Наставник откри превару, иизружи га пред свима због тога поступка који је назвао крађом. Други пут, прсне ракетла баш на сред часа. Директор одсудно затражи име кривца, који је ракетлу донео у школу. Да би задобио наклоност школске власти. Анатол Лушар проказа кривца; овај га је избио, сам директор га је презрео, остали ђаци одвојили га од себе Млади Лушар мислио је да се у свету свако цени према својој заслузи. Виђао је како се оцењују и у последњи ред ставлзају синови банкара и посланика. Чуо је како се понавља да је по рок увек кажњен, а врлина награђена. Ласкање, лаж, препорука, нискост, више су му учинили зла но добра, више непријатеља но пријатеља. Држао је да свуда тако бива, и, како је осећао мало дара, почео је себе уверавати како ће његов удес бити скроман, као и његове способности; већ се мирио са тиме да ће цео свој живот провести у поштеној осредњости. * •* Из гимназије изиђе са тим наивним уверењем. Као свршени матурант хтеде ући у службу... Ко