Звезда

Стр. 298

3 В Е

з Д А

Број 38

без икаква даљег говора, наиђе контролор брода да прегледа путничке билете, те мој шубараш као опарен оде са налубе. Он је путовао другом класом, а бесмо у разговору на палуби прве класе... * * * И јесте и није занимљиво ручати за општим столом на броду. Занимљивоје кад за столом има и лепих дама, нарочито мађарица, којетако радо кокетирају, и кад вас разговором нико не узнемирава, па можете да пратите разговор осталих саједника и одговарајући на кокетирање какве даме, да јој сметате онако јести како јекодкуће иаучила да једе. Па јога ако јој је место према огледалу, не зна шта ће пре, да ли да метне за логај у уста, или да поправи косу на глави, или да одговори на ваш напитак, који се баш у томе моменту њеног здравља тицао. А шта вам се при ручку за општим столом не говори! Трговачки путник прича о својим путовањима као да не вуче са собом неколико сандука мустара дотичне робе, него као да .је изасланик сних европских дворова, па где год стигне отимају се о њега и показују му све знаменитости Хер мајор дави хер лајтнанта са причом како је био у лову са Фелдцајгмајстором фон Цајгтруц. који га је том приликом претставио барону Рупенбургу од Сент Ивањи Вашархеђеш, па је барон казао, да је име хер мајора довољно познато у царској војсци. Шумадинци једу ножем и критикују свако јело као да код куће само нечене Фазане једу. Мађари се отимају о чиније да бољу парчад поједу, признавајућн тиме да Секељи-гулага није баш најукусније јело на свету. Румуни се одликују тиме, што увек пију о ручку најскупље вино, а оно је баш најгоре; али треба показати своје бојерсгво. И тако свака нација за онштим столом пружа вам на свој начин по нгго год занимљиво, осим Јевреја, који нису никаква нација и који се на суву и на води одликују својом дрскошћу. А све то није занимљиво кад време ручка ухвати брод баш где су лепи предели, као што ]е у овој прилици било, па би хтели и њих да видите и потребу стомака да подмирите, и још по ручку каву да попијете, најлак пушећи при томе цигарету специјалитета. За то су паметни Енглези што ручају кад се смркне, иа сву пажњу могу да обрате само јелу, пићу и хаванској цигари или лули. Али ја нисам Енглез, а као шго сте видели нисам ни Шваба, па да су ми лепи предели ^Уигв!, те прекидох ручак да бих видео голубачке развалине и одатле даље по сматрао све лепше пределе до Демир-капије Разуме се, да сам ире тога запалио цигарету, па баш кад хтедох дувањару у шпаг метнути, удари ме неко по рамену. Окретох се, — шубараш стојаше крај мене: — Дај овам' ту кутију, рече ми заповедничким тоном. Дадох му је, да бих се по ту цену откупио

од даљег малтретирања, па побегох на палубу, не чекајући да ми шубараш дувањару врати. Али дође време да опет запалим цигарету, а њега не беше на палуби, те га морадох потражити у салону друге класе, да узмем дувањару. Тешко је описати то ликовање кад ме је угледао, знајући да њега због дувањаре тражим Тако је победоносно узвикнуо својим иознаницима: Ево га мајстор, доћеее ! — да многи од путника скочише и стадоше се скупљати око нас, да виде у чему се то састоји моја мајсторпја. Шубараш држи дувањару између палца и кажирста, окреће је н намигује на мене, а његови познаници размичу столице око стола за којим су седели, на коме беху растурене старе масне карте, па нуде и мене да седнем : Извол'те мало и у наше друство, очекујемо ве од иодне, и ми смо од трговачки ред. — Чујем како један Шваба рече, показујући главом на мене : 1)ег 181 8сћчуаг2к(.тв *1ег, услед чега се његова околина растури, бојећи се ваљда да после показане мајсторије не зађем са тањирчетом бакшиш купити. Дође ми да приђем огледалу, те да видим да ли заиста изгледам као пробисвет. На трговца не личим баш ни по чему, гато је познато и тргов цима код којих сам куповао ствари, са којима нису могли ни сељака преварити; али по чему се то оном Шваби учинло да сам путујући мађионичар последњег реда ?! — Ни по чему другоме, него гато ме је шубарага назвао мајстором, а Шваба је само ту реч и разумео, па кад је видио како ми шубараш пркоси са дувањаром, дошао је до закључка, да сам са њоме показивао некакву мајсгорију, која ми није испала за руком ! Положај ми је био заиста врло незгодан, просто нисам знао гата да радим, па целу ствар сведем на тражење дувањаре од гаубарагаа. — Батали, одговори ми он. Ово је други плац, овде смо, гато се каже, код нашу кућу, па ћемо лако с тебе. Кажега ниси Шваба, Србин си из питому Шумадију, дај онда, иобратиме, ону твоју чутуру, а ти седи овд' па с пама, да окренемо једног санса, довргаи гаубарага и намигну на иобратима, гато је значило : да га загрејемо руменим винцем, па ће му се одрегаити језик, те ћемо сазнати ко је, гатаје, и куда путује — Милост, господо, ако Бога знате! хтедох уз викнути; али сам знао, да би то изазвало смех код мојих мучитеља па приклоних главу, седох за њихов сто и регаих се да побегнем усред разговора и пића, само кад дохватим моју дувањару. — Карте не играм, рекох, а чагау вина попићу с драге воље са добрим људима — Нел ви кажем, да је печен трговац, обрати се гаубарага својим гхознаницима. Пази га карте не игра, неће на лајм. Зна он, однесу браћа све јога до вагаар, па кући ни с иаре ни с марву. Одева се фино, ФиладелФија, да затури трах 1 , да мислига господин је човек. ич се не разумева у трговину! Тако те оћу; са хаљине подваљуј брате