Звезда

Врој 38

3 В Е

— Молим вас, молим вас... И помозите ми да јевтиније купим и ових ситиица ; рече она. — Све, све ћу учинити. Ту опет изиђе пред њих онај црниурасти дечак с боцом коњака и искези се: — Рус.. коњак ? И шкљоцну. језиком. — Па дај, дај тај коњак, деране, рече Коњурин, ударивши га по рамену. — У име познанства с Русом — морнарем, и то још на талијанском мору ! Госнодине наробродару! Дед да оборимо по једну чашу! рече он контролору. — После, после!.. Пустите ме само путнике да обиђем одговори овај и упуги се са својим ттипцима енглеској групи путника, гато је с би ноклима уживала у изгледу морске околине. (наставиие св)

БУДИ БЛАГОСЛОВЕНА — X. СЈЕНКИЈЕВИЧ -

Једне дивне јужне ноћи, кад је сјала тиха месечина, дубоко се замисли велики и мудри бог Кришна и рече: — Ја мислим да је човек најкраснији створ на земљи, али сам се преварио. Ево, гледам цвет лотусов, како га ниха ноћни иоветарац. Како је он лепгаи од свију живих створова: нежно му лишће благо се извило, те га милују зраци месечеви, и ја не могу очију да одвојим од њега... — Да, на овоме свету нема му нигата равно, настави он уздигаући. Али после једног тренутка додаде: — А зар не могу ја, бог, једном речи да створим биће, које би било међ л>удма то, гато је лотус међ цвећем? Нека буде тако на радост земље и народа. Лотусе, претвори се у живу мому и стани преда ме! И одједном задрхташе лаки вали, као да их се дотакогае крила ластавичја, ноћ се раствори, месец јасније засветли на небу, ноћни дроздови запеваше још гласније — и затим све умуче. И чудо се створи: пред Кригану стаде лотус у об лику моме. И сам се бог зачуди. — Ти си била цвет на језеру, рече он, буди од сад цвет мисли мојих и говори. И мома поче тако тихо да беседи, као свежи листићи лотусови кад устрепере, разнихани лет њим поветарцем. — Господару! Ти ме учини живим створом, али где ми заповедага да живим? Ти знага, боже, док сам била цвет, треперила сам и свијала лигаће при сваком даху ветра. Ја се плагаим, госнодару,

од силних даждева и олуја, плагаим се од муња и громова. плашим се и од самих врелих зракова сунчаних. Ти си ми рекао да будем оживотворени лотус, и ето ја запазих природу своју и сад се плашим земље и свега што на њој живи... Где ми заповедаш да живим? Кришна нодиже своје мудре очи ка звездама, стаде мислити и услед тога запита: — Хоћеш ли да живиш на врховима високих планина? — Тамо је снег и сгуден, господару; страх ме је.... — Онда да ти начиним кристални дворац на дну језера? — У водиним дубинама живе разна чудовишта: страх му је — Хоћеш ли бескрајне ливаде? — 0, госнодару! Ветрови и олује бесне по пољима као дивље звери. — Па шта да чиним с тобом, цвете оживотворени?... Ах! у Јелорским пештарама живе свети пустиници.... Да не желиш да се настаниш далеко од света, тамо у пештарама? — Тамо је тамно, господару, страх ме је. Кришна седе на један камен и паслони главу на руке. Мома је стајала пред њим затреперена и уплашена ? У то време поче да се расвањива на истоку. Рујна зора позлаћивагае сва језера, палме и бамбусе. Отпоче пој пгица на води: вика рода и ждралова и белих лабуда; а као одговор на то зачугае се звуци струна са бисерне гакољке и гласи песме човечје. Кригана се пробуди из мисли и рече: — То песник Валмика опева рођај сунца. У том се растворише завесе пурпурног цвећа, покривеног лијаном и на језеру показа се Валмика. И кад угледа лотуса, претвореног у небесну појаву, престаде певати Бисерна му шкољка испаде из прстију, руке му клонуше низ бедра, и он оста тако укочен, као да га је велики Кришна претворио у оно дрво над водом А бог се зарадова томе чуђењу над његовим створом и рече: — Освести се, Валмико, и гОвори. И Валмика проговори: — ... ЈБубим!... Те једине речи сетио се само и цигло њу могао је изговорити. Лице у Кригане наједанпут се разгали. — Чудна момо, рече он, наменио сам ти на овоме свету достојно место: усели се у дугау песникову. А Валмика још једном рече: — ... Љубим!... Воља семогућег Кришне, вол.а божанства поче да привлачи мому срцу песникову. А бог учини срце Валмикино прозрачним као кристал.^.-

//' />

лл