Звезда

С тр . 332 3 В Е — Смотрено, Глаша, смотрено ! виче Николај озго из баште. — Ај, ај, ај ! узвикну ГлаФира, али спроводник је већ посади у седло. Коњурина једва подигоше и посадише на осла. Он је вукао боцу и није знао где да је здене. —- Та, подајте боцу спроводнику. Он ће је понети за вама, говорио му је контролор. — Војим се полокаће ми вино путем?.. На! Пази да не испијеш несрећо једна! Главу ћу ти огкинути! Спроводник узе боцу и викну на магарце. Магарци покаскаше ситним касом. — Лакше, лакше ! виче Глаша. А Коњурин подзикује: — Ој! Да ли супруга моја осећа тамо у Пе трограду, да муж њен, Иван Кондратић, јаше на ослу?! Кроз четврт сата они се вратише. ГлаФира излете на терасу запурена и љутита. — Немогућно је ићи! Коњурин је пијан, па се трипут свалио са осла! окупн она говорити. Коњурин је ишао позади. Грло му беше укра гаено низом корала, које је успут купио. — Готов сам; трипут сам се с магарца свалис! брбљао је он прсрћући. — Али кривица није до мене, већ до магарца. Брод је одлазио у три и по часа, а до одласка је било нешто више од сахата. Капетан, под миривши се јелом, пије каву с коњаком и подозриво гледа на Везув, који се у даљини днми. Над Везувом се видео велики облак и он је поступно растао. Он дозва контролора, показа му облак и негаго рече. Контролор се поклони, подигнувгаи капу у вис, па притрча Ивановима и рече: — Извините, ја морам на брод. Капетан се боји да не наиђе гаквал, па ме гааље да извршим неке ^наредбе. — Шквал? А шта је то? пита ГлаФира. — Да не буде ветра, буре. Видите ли облак над Везувом? Оно је сумњива ствар ГлаФира Семјоновна претрну. — Зар може биги буре ? брзо упита она. — Било или не било буре, није повољно. Али, ви се не бојте! Можда ће бити без тога. И он се рукова са свима и отрча на брод. А облак над Везувом све расге и заклања сунце. Плава вода потавне. Капетана нестаде. Дуну ветар. — Никола Иванићу, како би било да ноћимо овде у госгионици? пита мужа ГлаФира Семјоновпа .. — Таман! Да цркнеш од досаде. Сем тога ми смо узели билет да идемо у позоригате Сан Карло. Не, не, да идемо! — А бура ? Ја се бојим буре.

3 Д А Б рој 42

— А нисам ли ти ја говорио да нисмо тре бали ићи овамо ? И шта има. на овоме Капри тако особито ? Плави Грот, — то је све. — И то вам је мало? А гато сам ја у граду тако јевтино купила ове ствари ? А ова грана с поморанџама? — А мало си се и на магарцима промувала, рече, заплећући језиком, Коњурин. — Е, већ гато се тога тиче, ви ћутите. Све сте ми задовољство покварили! дрекну на њ ГлаФира Семјоновна. — Нисам то ја, драга моја, него магарац. Над острвом Капри навлаче се облаци Крони ретка киша. Иванови и Коњурин исплатигае трошак, па похиташе на брод. — Господе! Избави! Ужасно се бојим те буре, шаптала је ГлаФира. Сиђоше пристанигату. Пароброд пишги. Путници журно седају на чамце и иду броду. На пристанигату Коњурин купи неколико поморанџиних грана с плодовима, и намести нх у чун и седијагае ту као у врту од поморанаџа. Низ корала висио му је о врату. низ леђа и о дугмадима на капуту. И капа му беше омотана коралима. — Што се ви градите будалом ? Што сте повешали те корале? Каква .је то маскарада? Скините то! виче ГлаФира на Коњурина. — Па, ово су месни продукти И ја их носим прасицима својим у Петроград, одговори он Чун се јако колебао. Николај Ивановић седи и уједа се за усне. Није требало ићи на Капри, ономе, који се на води плаши, говорио је он. Киша учеста и док они дођоше до брода, киша лије као из кабла. Ветар све јаче дува. ГлаФира Семјоновна попе се на брод сва бледа, усне јој се тресу, но она шапуташе и даље. — Господе, Боже! Ја шта ли ће бити ако бура почне!.. На броду је и Енглез у гаотландском оделу. Он свима ноказује свој барометар и тајанствено магае главом (Паставиће се)

ПРОКАЖЕНИ X А V I Е 11 1) Е М А I 8 Т К Е (СВГИПЗТАК) У таквом сам стању био, кад сам истога дана око сунчевога заласка догаао овде и сео на тај камен, на коме сге ви сад. Тако сам ту неко време размишљао о својој несретној судбини, док се тако код оне две бразде, које завршују живу ограду,