Звезда

Стр . 336

3 Б Е 3 Д А

Број 42

лашње земљиште било врло клизовито и опасно; који би I били са свим нови и непознати у пословима; који се ие би у први мах умели наћи у сред овс борбе, баш у тренутку кад су је Аустријанци дотерали у највећи јек. Кад, дакле, тако стоји ствар онда се У права не сме бар ове годиие мен.ати. Данас је, гга несрећу, патриотизам у Србији сведен на своју најмању меру: па /о иитерес. 31 а бар то да умемо да очувамо! А не може бити никакве сумп.с: да је у чисто српском иптересу, моралном и материјалном, да даше Друштво изађе с победом из ове борбе, што му је аустриско друштво натурило. А кад не може о томе бити сумље ни речи, онда сваки онај !Соји друкчије ради, нити је Србин, нити води ма каква рачуна о свему оном што је српско. Ствар је и сувише јасна да се даје маскирати ма каквим изговорима или каквим „патриотским" побудама. Питаи>е данас стоји јасно отвореио, ие итред акционарима , за које се зна како мпсле и како би гласали, него прсд оним ./,удима, који Ке доКи да са иозајмљеиим или натуреиим акцијама гласају: хоће ли они да угуше ову, до данас једину, која је потиуно успела, културну установу у Србији, без икаквог разлога и интереса — онда нека мењају Управу. Ако то неће п не желе: онда нека одрже досадању У праву. И нека знају ти људи: да они овим актом неће показати само свој патриотизам, него ће свим оностраним Србима, (који су упрли своје погледс данас у Србију и са зебњом пазе: како ће се Србија у овом питању понашати) па чак и целој Европи дати најбоље сведочанетво о иатриотизму Србииовом. одо ће бити ако се нађе ма десет Срба, који ће тако отворено бити против сриског иитереса. Нека, смо иосле тога сви ми овамо по Србији „добре патриоте" и т. д. не помаже, кад се утврдп факт, грозан факт: да је Србија родила ма и десет синова, који су могли стати ! отворено и без зазора против Н>е и Њених интереса! Јер нема земље у Европи, где би се тај појав дао по- I новити. Да ли би се нашло десет Фрапцуза, десет Енглеза, десет Руса, десет Немаца или Талијана, који би смели, на очиглед цедој зсмљи и цслој нацији (не само ј народу у Србији) ударити на интерес своје земље ! И што још отежава ноложај тих људи (ако их но несрећи буде) то ј<! што се од њих не тражи никакво решење за борбу, пикакво предузеће, никакав позитиван акт, него само и једино , да бар одбране опо што су други на корист целом Српству стекли. Али ја се уздам у Бога, да до таквог срамног позорја у Србији пеће доћи; уздам со у стару срећу Ср- | бинову, која н ако је мало спора увек је верна, да она ј неће допустити да „ми постанемо у својој сопственој земљи туђа сирочад!" Тајно је гласање, па ће Срби умети показати да су бар онолико опасни колико она животиња, о којој је Волтер рскао : Ое*к апјша! 1ге8 т^сћапк *) Циап<1 ои 1'аИа^ие, 11 8е ДоГепЛ ! 8[>ес1а1ог.

*) Ова је вт рка врло пакосна, па кад је ко нападне она се брапи !

БЕЛЕШКЕ ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ И УМЕТНОСТИ

Иаја Јонаноипћ — Пе нрође пикад година дана а да се Пајино име не обноии новим сјајем. До сада ни један Србин пијс био тако срећан у спом раду да му свако ново дело донесе иову славу и нова одличија. Прошлс године је Паја Јовановић евојом . сликом „Ворба Петлова" однео победу и добио државну златну мс;аљу, а ове године добио је „Рајхелову" наг[>аду од 1000 Фор. То је највећа награда што је уметник може у Аустрији добити. Награ1,еиа слика зове ее „Ригог Тси(;о.тси8", и у скоро Кемо имати прилике да је видимо ренродуковаиу у ФОтограФији брата Пајиног Милана Јовановића. После ове награде Плја ностаје најозбиљиији иаидидат за проФесора Академије Уметиости у Вечу, а то је онет пајвећи иоложај што га уметносг у Аустрији .можс доетићи. Нека је њему хвала и слава, а нама Србима дика ! * Уредништво је добило ове књигс на нриказ : „Границе судске власти" иоводом једнв пеаравилне чрактике код нас, с аогледом на страно зоконодавство , од Живојина М. Перића в. проФ. В. Шгсоле. Ма да ова књига раснравља са свим стручаа правничка иитања, у што се „Звезда" према своме нрограму не упушта, ипак ми ову књигу препоручујемо, као једно исцрино дсло са веома нравилним иравничким назорима. Ова је раенрава прештампана из „Бранича". Цеип 2 дин. *. Најлепшн пар, али не људи пего „цииела", тако се зове ова „сличица из занатлиеког живота" што ју је написао Мих. Сретенови!.. Цена 0'20 дин. Ако је и јеФтина бар и не вал.а. Пздање „Струч. Обу)>. Друштва". Ова је „сличица" прочитана на забави „Обућарског Друштва" и писац је поклонио томе друштву /а је ово распрода у корист своје касе. То је једино због чега засл\жује ирепоруку. Пначе је без икакве оргиналности и без и једног леног места. Од ј иочетка до краја налази се оно идилско нричање о занатлиском животу, што је до еада већ неколшсо пута прежвакано, а које ни мало не личи на мучан и неуредан живот што га ови као и остали раденици у Србији проводе. Требао би иеко да се озбиљније позабави о овом нредмету. 8р.

^веогра^анима. „Звезда" излази двапут недељно: четвртком и недељом. Ко жели бити претплатник нека изволи доЂи у редакцију и претплати се. Претплата месечна стаје само један динар. Код продаваца нема претплате, код њих се само може добити на број, а сваки број стаје 15 пара динарских. Ко хоЋе да га сматрамо за претплатника мора положити претплату напред, јер вересије нема. Администрација „ЗВЕЗДЕ". Кнежев Споменик бр. 9.

Садржај: „Крај колевке" (иесма). — „Хајнрих Хајне" (наставак). — „Где иоморанџе зру" (наставак:). — ..Прокажени" (свршетак). — „Модерпа жена" (свршетак). — „ Друштвеиа хронпка." — , } јВелешке из књижевноси и уметности''. Вллсник: Ст. М. Веселиновии , Илгпл Радикалца ПГтампаршл — Уркд.: Ј. М. Вксклиновић