Звезда

Број 42

3 В Е 3 Д А

Стр. 335

је своје најбоље и најлепше године провела за клупом, о вођењу куКе нема, наравно, ни појма, остарела је за удају, утрогаила је грдан новац око студирања, а већ и да не говоримо о штети по здравље, коју јој наноси прекомерни рад! Шта се може очекивати друго од те девојке, но да она свима својим силама почне тражити своје право - те пређе на пут који води грдним заплетима и незадовољству. А у скоро добија она присталице, те се, наравно, одмах образују две странке, које не стоје на једнаким правним основама. У такве погрешке не смемо и ми упасти ; искуство код других народа нека нам буде учитељ. Женско је Питање постало опасна бољка на телу човечанства XIX века. Сви лекови, који су покушавани, да се она истреби, показали су се као недовољни, јер она све ве^ма гаири као каква зараза, своје границе, и данас још нико не може пресудити, докле ће у свом развијању отићи та бољка и какав ће резултат дати. Неуспех у лечењу лежи, по нагаем мигаљењу, поглавито у томе, што су се најпозванији лекари ириближавали томе питању с рукавицама на рукама и осмехом на уснама. Али, опасност је данас нећ тако велика, духови су њоме толико окужени, да је заиста крајње време, да се напрегну све силе, не би ли се једном то акутно питање скинуло човечанству с врата. Морамо бити спремни за озбил>ан отпор, пардон, за угушење и најслабије клице — ради обеју страна, и мугаких и женских. Треба бити искрен и осворено рећи лепом полу истину у очи; не треба штедити никога, јер се иначе још за дуго нећемо приближити истини, а ко воли истину следоваће нам радо. У данаш њем друштву, и при данашњем друштвеном уређењу и животу нису галантерије више за ирепоруку; оне, пак, постају убитачне, ако нас стану руководити, јер ће нас ускоро наша рођена немарност довести до очајања, па нећемо знати на коју страну да се окренемо. Ко радо поравњује друм туђој сујети саучесник је и овога зла, које је на најбол>ем путу да разори многи дом и уни шти много заслужени мир и срећу. С поносом и признањем морамо рећи, да су се наше жене до данас чврсго одупрле оној струји, која са Запада тако силно напада; али то не треба да нас уздржава од спремања мера, које би победоносно стале на пут упаду тих погреганих назора и мећу наше честите домаћице. Ми полазимо са хигијенског гледигата, да је онај најбољи лекар, који болест зна спречити, док се јога није почела развнјати; а озбиљна опомена свакад је добро догала. То је питање данас постало мода, снорт, а погато знамо како се мода у нас одомаћује, сма трали смо за своју дужност, да гато објективније нишемо. Нека нам се не замери што нисмо приступали с рукавицама на рукама, јер ми све ово не бележимо из мржње, но бага напротив, из ве-

лике љубави. Онога, кога волимо, смемо и морамо упозориги на опасност која му прети, а развијањем Женског Питања угрожена је срећа, па и живот, не само многих мушких, већ — и то поглавито и женских. Ради њих смо и сели да напишемо овај чланак. Ове редове упућујемо иарочито мајкама, молеКи их, да са своје стране чине све гато је могуће, да тај западни отров не продре и у дугае милих кћери. Данас постоји Женско Питање, с тога треба и ви, очеви, да се побринете, да деца и унуци ваши не морају водити бригу о „муитком" питању! Не затварајмо сами себи пут у будућност. јула 189« године Минхен. п - |! Мијатовић.

ДРУ1ЦГВЕНА ХРОНИКЛ Једна опасност „Шцррде снаго моја ! Ја сам у туђем свету чезнуо за пародом; мојим, а ви сте у својој соаственој земљи туђе сироте били^ Милош Велики у својој прокдамацији 1859 г. ступајући поново на престо. Сутра је збор акционара „Српског Вродарског Друштва". Пред тим^збором стоји сад само једно али животно питаље: хоће ли остати стара или ће се изабрати нова Управа? Тојеглавно. Опо овога нутанема обитгаи, баналан значај; оно је дакле за саму егзистенцију Друштва право Хамлетово питан.е: бити н.ги пе бптн-. Ако остаие стара Управа значи: да збор, да власник друшштва, да Србијахоће да „Бродарско Друштво" продужи свој досадањи рад онако, како га је до сад водило; ако остане стара Управа значи: да српски Народ одобрава држаље, што га је ово Друштво заузело већ од дужег времена према онима који мрзе, гоне и хоће да сатру све оно што је српско. Драсаље, што га је Управа друштвена у лоследње доба заузела заслужује сваку похкалу, а колико јс опо одтоворило осећајима целе :ншље потврђују ови једнодушни одзиви и иоздрави из деле земље. Ретко је кад искрсло једно питање у коме су сви деловн п сви елементи у Србији били потНуно сагласни. У овој циничкој борби што је „Дунавско Паробродско Друштво" повело против нашег Друштва, цела је Србија била једногласио стала уз иаше Друштво. Ниједан се дисхармоничан глас у том одобравању није чуо, а Бог сам зна, да ли у Србији има крештеЛих гласова ! ПГто се мене тичб, ја само толиво могурећи: да је брод „Српског Бродарског Друштва" једино место где сам се ја случајно могао каћи чак и са г. Крунославом Јовићем и онима, који су уз и, Кад .је, дакле, толнка једнодушност била у одобравању таквог поступања, штатозначп? Да су акциона.ри били задовољни са садањом Управом. А кад су задовол.ни њоме онда је непојмлзиво изј.авлшвати јој пеиове■рење, мењати је и на њено место узимати другу, која би се састојала из са свал друшх људи, којима би да-