Звезда

Стг. 344

3 В Е

3 Д А

Млада пијанисткиња, свршена и одлична ученица 1>ечке Консерваторије, дала нам је доказа о својој музичкој спреми на два, до сада у Београду приређена, концерта. На првоме од ова два концерта, на концерту нантег певачког друштва „Станковић", ступила је г-ца први пут пред београдску публику да оживи озбиљна Петовена, романтична Вебера и меланхолична Шокеиа. На другоме концерту, на концерту приређеном у Вишој Женској Школи од наставничког особља и ученица истога завода, уз ПријаТељско суделовање г-це Нерсиде Валожићеве, беху Падаревски, Шокеп и Годар у програму. Ну и не ценећи строго неговање музшсе у овој школи, ипак се концерат изметнуо у концерат г-це Валожићеве уз суделовање ученица Више Женске 1Пколе, непријатељско суделовање треме и иријатно разговарање арисутне иублике. Листову другу Јтапсодију, Шопенову полонезу и маа У1 )К У нисмо имали прилике чути од пијанисткиње^ЈерУе иристуи иа концерте у Официрском Дому академским грађанима забрањен. Виртуоскиња би и најтежи задатак, који од ње уметност захтева, могла, до краја извести јер располаже великом техничком спремом ; али да реши последњи задатак, да стече имс правога вештака, уметника — мора њепо свирање сазрети а интерпретација постати размишљенија и зрелија. Младост има и у том погледу своју добру али и незгодну страну ; јер од младе г-це не можемо захтевати прерану зрелост и озбил.ност у интерпретацији и начину извођења,. Млад човек увек друкчије мисли, осећа и ради но зрео и размишљен у исгој прилици. Бетовенову Апасионату разно ће схватити и разумети један исти човек у 2С-ој години и за тим 10 год. доцније у тридесетој, а начин извођења пак зависи од разумевања. Неразложно бн дакле било замерати г-ци на тој доброј али и иезгодној страни — на младости] јер су нормалне интелектуалне способноетн функције зрелости, која зависи од година старости. Ну све је ту гато се од младе виртуоскиње за њене године може тражити. Начин извођења у следећим пијосама доказује јасно и техничку и естетичну страну њеног свирања. Чисто техничка страна одговара свима захтевима модерног виртуозитета, и огледа се у енергичном штакату, лепоме и мирноме легату, у низовимаа, од трилера, у октавама, у иепретураним шеснаестинама, једном речју у најтежим насажима. Естетична страна начина извођења окарактерисана је укусним рашчлањавањем и груписањем, здравом и ненаквареном ритмиком, ефектним рубатом, лепим ритердаидом и правилним кресцендом и декресцсндом, нарочито где кресцендо расте од рр до $ и за тим се опет своди на рр. Удар је коректан и одговара захтевима самога комада. Употреба педала је правнлиа. Необичном снагом, којом располажу и сјаје модерни клавирски атлети, не одликује се њено свирање, а узрок овоме лежи у великој техници, поред које атлетској снази нема опстанка, слично челисти који расиолаже великом техником и лаким гудалом али нема великог топа. Мирно држање њено и при највећим тешкоћама доказује- лакоћу при свирању, што и одговара правоме виртуозу, који п најтежа места најлакше — без напрезања — свира. Сви проблемп, који се могу виртуоскињи поставити сводс се на то, да се интерпретисткиња што бол.е уживи у дух комада, да би му дала јединства, целине и живота да би му дала дугау ; да га што боље схвати и што лепгае приказке слушаоцима.

Ну овај плоблем, који постав.тва компониста својом сонатом, етидом, концертом и т. д. решава код талената увек и само време. На првоме концерту '20. фебруара 1899 год. чули смо ове клавир-соло пијесе : 1. Веето1'еп Тј. шп 32 УапаНопз. С -то11. Естетичну страну ових варијација неки Бетовенови критичари подцењују, јер спадају у т. зв. виртуозие комаде. И ако ове варијације чине целину, какву не чине ни једне друге, ипак се. могу разликовати четири главна дела : 1). Мгпоге I—XI варијације. 2). Маддгоге XII—X V I. 3). Мгпоге XVII—XX. 4). Ппа1е XXI—XXXII. Тема је у лапидарном стилу, веома је кратка и има ритам сгасоппе*). Ове варијације су пуне најразличитијих техничких тегакоћа, при чему ваља поједине варијације свирати бсз одвајања т. ј. сматрати их као једну (на пр. прве три), без раЊоза, а неке опет сматрати одвојено као саставне делове ако се ови у основи разликују. 2). ЖеЂег С. М. v, ЛопЛо 1>гИ1ап1е Ез-Лиг. ор. 62. Нериодични повратак главне теме, ритам и мелодија освајају. Клавирски парт је веома благодаран за свирача. 3). Сћорт Е. ор. 9. N. 2. ^осЛите. Ез-Лиг. Једна од најлепших ноктурна у ошптс, карактера сањалачког. Тонски песник даје својим осећајима маха, утишава их док их најзад сасма не утиша. Ефекта чини нарочито рубато. 4). Нидо ВетћоШ ор. 28. N. 3. 1трготр1и. Весели и живахан карактер овога комада веома нријатно утиче па слушаоца при чему још и РгаевГо ступа у акцију. „Ватра" у свирању да се показати у //' и зјг. Овај Ттрготрђи беше чудне судбине ! Прокламовао га је један критичар за лепу Сг-тоИ баладу од Шопена. Судбина ова беше последица незнања и иепознавања музике од стране критичара. Није ни чудо, јер критичар који музику гледа, говори&е вам о тешким ударима, о свирању без осеИаја, он Ие вам ре/м да је музика једна укоричена књига. На другоме концсрту 28. марта .)9. год. чули смо: 1). РапагегозТсу Ј. Ј. ор. 11. УапаИот е1 Ешјс. Велики уметник Падаревски, љубимац Енглеза је и комнониста. Тема његових варијација носи на себи словенски карактер; оне су пуне ватре, беса али и нежности. Од свих петнаест варнјација најленше су IV. X. и ХН-а најоригиналнија јс XI. Врло су тешке и захтевају одличцог свирача. 2). Сћорт Е. ор. 25. N0. 1. Е(ипе. Необична чара дају комаду 1еда1о, које скроз влада, проста мелодија и непрестане шеснаестине у триолама. 3). (Јос1аг<1 В. ор. 53. N0. 1. Еп Соигат. Одликује се карактеристичном мелодичном и лако схватљивом темом. Не захтева зрелог и размишљеног интернрету. До душс ЂхооггзаЈс, ТзсћсаЈсогозЈсд и ИиМпФлп нас вигае загревају својом музиком но ~[Уе1ег, РетћоШ е1с. те сс надамо да ћемо имати прилике и њих чути од г-це Персиде. Ми желимо младој виртуоскињи истрајности у неговању ове најлепше вештине, која је тако малоислабо код нас одомаћена. Све оне задатко, који њену снагу надмашују за сада, решиће време, јер све остало има она — младост и талеиат. Београд, 1. IV. 99. Мирко Рош.

*) СЈасс&аа је стара шиаиска и талијанска игра такта *| 4 или 4 | 4 а лагаилга темпа.

Садржај: Из „Јадовних аесама" (аесма). — „Хајприх Хајне" (наставак). — „Гле аоморанџе зру" (наставак). — „Велики Петак". — „ Уметност". Власник : Ст. М. Веселиновиђ. — Парна Радикална Штампарија — Уред.: Ј. М. Веселиновић