Звезда

Стг. 348 3 В Е — Госпођо, покушајте ви како било да изиђете на палубу. Ја сам уверен да би вам добро чинио свеж ваздух и одблесак од воде, говорио је контролор ГлаФири, остављајући даму у црну оделу. — Дајте ми руку и ослоните се на мене, а ја ћу вас одвести. — Одмакни, одмакни, убицо! запишта с дивана ГлаФира и муну контролора ногом. Међутим, ветар је све јаче беснио и потреси брода беху све већи После пола сахата сиђе у кајуту Коњурин. Глава му беше повезана џепном марамом. — Обала, обала! радосно викну он. — Види се Неапољ! Баш у исти мах брод се заљуља и он паде колико је дуг, затим се диже и клече пред старим Енглезом, што је раскорачен седео и сисао лимун. — 0, Господе! Воже! Овака бура, а он шалу збија, рече Николај Ивановић. И опазивши Ко њуринову повезану главу, додаде: — А ппо си ту мараму надео? — Ветар ми однесе капу. Ја погледам за крму, а капа — фју! И сад се јамачно каква ајкула кицоши мојом капом. Умирите се, матушка, голубице 1 . Дођите себи... Ево одмах ћемо на обалу! окрете се Коњурин ГлаФири. Енглез у шотландском оделу врати се у ка* јуту сав блед, очи му се помутиле а усне помодреле као у мртваца. Он седе и стаде пипати пулс, затим раскопча прсник и кошуљу, метну под мишку град. и видевши колико је, стаде записивати у записницу. Прође пола часа и брод стаде умањавати пару. Точкови су лагано ударали у воду и најпосле се сасвим зауставише и ако су таласи били велики као и пре. У сред Фијукања ветра и хуке од та ласа, с палубе се чула команда капетанова и вика морнара, што трчаху по палуби. Ускоро се зачу шкрипа гвоздених ланаца, нешто јако удари и потресе брод. Бацише котву. Врод стаде у пристаништу, а таласи га кретаху тамо амо. Коњурин истрчавши горе, поново сиђе у ка јуту и саопшти: — Стигли смо стигли смо! Сад ће нас одмах спуштати у чунове. — Е хвала Богу! уздахну ГлаФира и прибравши снагу подиже се с дивана и стаде дово дити у ред своју одећу. Скочише и Енглези, новадише своје огртаче да би се заштитили од кише, што је лила из неба. Два-три путника похиташе горе и одмах се вратише натраг; размахујући рукама они живо гово раху талијански осталоме друшгву. Њихов је говор прислушкивао Енглез у шотландском оделу, па иотеже свој барометар, одмахну главом и процеди кроз зубе неке енглеске речи. Николај и Коњурин узеше иод руку ГлаФиру и поведоше је

3 Д А Бтој 44

ка изласку. Са степеница долете кондуктер и за држа их. — Не може се сићи с брода, господо! Вратите се, рече он. — А зашто ? Због чега? окупише га питањима наши путници. — Та вегар је врло јак и нпкакав чун не може стати уз брод, да вас извезе на обалу. Па и кад би стао опасно би било ићи на чуну изврнуо би се. И уз обалу су велики таласи. — Господе! Па шта је ово ? кука ГлаФира. — Пред обалом смо, а на обалу изаћи не можемо. — Ваља сачекати да ветар умукне. Небо се прогаљује и на истоку се већ види светло небо. Причекајте још мало, сад се већ не љуља као пре. Бацилп смо котву, рече он ГлаФири, а ногама балансира, да не би пао. — Зашто лажете, бестидниче! Сад се још горе љуља, одговори му она и паде на диван. — Е, Капри, не било ти ни трага, ни гласа! куне Коњурин, па онда запита: — Па кад ми, до ђавола, можемо изићи на обалу? — А што се љутите, господо ! Та од нас не зависи, и зато нисмо криви ми, већ време, стихија, ветар, море. Кад се стиша ветар, кроз четврт сата. ми ћемо вас спустити. У сваком случају, причекаћете још пола сахата на пароброду. — Пола сахата ? Још пола сахата! Изроди! ЈБудоједи! Џелати једни! узвикује ГлаФира Семјоновна. Таласи заиста беху мањи. Ветар се стишавао. ГлаФира је већ могла седети, а Коњурин скупитн своје гране с поморанџама. Николај Ивановић узабра једну поморанџу и даде жени. Ова ољушти парче коре и сгаде је сисати. Брод пушта пару и ништи. Прође један сат. Смркло се. На броду запалише лампе. Море се већ скоро смирило било. На.јносле улете у кајуту контролор и викцу нешто талијански затим се окрете Коњурину и Ивановима и рече: — Изволте на обалу. Капетан је знацима тра жио парни бродић и на њему без опасности можете прећи на обалу. ГлаФира се прекрсти од радости. — Хвала Богу! рече. Сви похиташе из кајуте горе. Николај води жену. Коњурин иде с марамом на глави, с коралима на врагу, а у наручју му цела шума од поморанџиних грана с плодовима. Кад парни бродић пренесе путнике на обалу, рећи ће ГлаФира мужу: — Нека је доста у нроклетом Меапољу. Сутра идемо у Венецију. — А ти рече, Глаша, да овде има псећа пећина, интересантна, вели јој муж — Умукни! Не желим да сам више овде! Излежаћу се данас, а су гра — марш из Неаиоља! строго рече она.