Звезда

Б гој 46

3 В Е 3 Д А

С тр. 367

— Није нам више потребна; у Паризу ћемо набавити мању за нашу личну потребу, гово рила је госпођа Сизета Адријани Твој отац има сад добар посао, те ће се моћи више старати за нас; сигурно нам неће бити нужно да радимо за друге. И радосно отпутоваше у престоницу, где их дочека Пјер. Изглед му је био прилично јадан, али је ипак весело поздравио своју породиду и повео у свој стан, који се налазио у једној старој, далекој гостионици у некој прљавој улици тадањега ценгра Париза. Стара гостионица била је својина „друга из детинства", који беше напустио свој стари занат Посао бивгаег гаегаирџије састојао се у том итто је постао вратар код свога пријател,а, и живео је од неодређене добити, коју су му давали као „бакшиш" посетиоци. При свем том, узајамни од носи газде и вратара били су врло срдачни ; они еу говорили један другом „ти" као кад су били деца, и заједно пили у крчми. Такав се живот могао допасти лакомисленом Пјеру, али његова жена била је врло незадовољна. Какво разочарење! Дакле она је жена вратарева Ах, сасвим је она друкчије замишљала „посао свога мужа!" Ускоро се видело да је његова зарада недовољна за издржавање породице. Стегнутим срцем госпођа Сизета је дала направити нову перионицу и заједио с Адријаном отворила у авлији своју стару радионицу Клијенти се нису дали дуго чекати; међу њима било ]е и неколико глумица, разуме се нижега ранга из суседне „СотесИе Егап^аГве", прве Француске позорнице, доцније прозване „Тћеа1ге Ггаш^бе". Адријана је била усхићена. Ио некад су јој поклањалп улаз нице за позориште и тако је видела улоге за којима је жудела и у сну и на јави, разуме се савргаеније представљене него раније у Физми у позоригатима јадних, путујућих дружина. Нарочито јој се допадаху трагедије. Прве глумице у „СошеЉе Ггап^ајае" биле су тада М-Пе Кино и Демаре, две ванредне глумице за трагичне улоге. Испочетка су се оне много свађале због улога, затим се како тако помире, и удесе савез међу собом, да не донусте да се до њих уздигне нека трећа јунакиња. По себи се разуме, игра тих двеју глумица највише је обраћала на се пажњу Адријане која је већ у себи осећала нозоришног генија. И често се сиротој малој нраљи чинило, да Кино и Демаре, не представљају бага истинито, да се њнхове дивне улоге могу сасвим друкчије разумети и иредставити. У то време умре стари кралз Лудвпк XIV и за време малолетсгва Лудвика XV, регенство је узео весели херцег Филип Орлеаиски. Адријани је тада била шеснаеста година. Она је дисала младошћу и лепотом. Позорипши демон није јој давао никако мира С почетка је напгла утехе својим тежњама код кћери и сина гостионичаревог, који су се пријатељски односили према свој породици Лекувреровој; затим код других

младих људи из околине, тако!>е љубитеља позоришта, од којих седам или осам основаше заједничко позоригате. У дворишту гостионичком била је просграиа колска гаупа, коју нико није унотребљавао. Пошто је очистигае, саграде од неких старих дасака малу позорницу; за тим су измазали декорације, саш или костиме из старих парчета свиле и дотерали гаешире изашле из употребе. Све су то млади људп добијали и удегаавали сами, без туђе помоћи. Госпођи Сизети нису се допадали ти прохтеви њене кћери, али су они били но вољи оцу — вратару и његовом другу, гостионичару . Оба су се радо нонудили да помогну око устројства иозоришта рачунајући можда, да извуку отуда и какву добит за гостионицу. Ускоро на ндвој приватној позорници почну представе. Млада дружина давала је мале комедије и драме а тако исто и поједине сцене из траге дија, особито у којима је било дугачких монолога и тирада. Ово последње- зато, да би се у потпуном сјају показао таленат Адријанин који је управо и био центар овога предузећа. Да би покрила расход и извукла за себе малу добит, управа позорпшна одредила је цену меместима: на првам клупама по три суа, даље по два и партер, где су гледаоци за један су, стојећи могли уживати у иозоришној уметноети. Осгатак добити делили су погатено међу собом млади глумци и глумице. НедељнО су биле по две преставе, а добити је често бивало но четрдесет ливара. (свршиие се)

ЗАНИМЉИВЕ СИТНИЦЕ Чудноват обичај у Сгширији. — Кад какав одбегли робијаш потразки прабежишта у неком селу у Сибирији, где се случај деси да баш тада умре који човек ту, и ако се ои допадне удовици умрлога, а то сс дешава не баш ретко, — општина га прими у тајности и даде му име умрлога. А он мора зато да да један „аков" ракијо који од прилике вреди пет рубаља, и тада наставља он живот умрлога, кога у тишини сахране као каквог странца. Представимо, да је она,ј умрли пмао шездесет година, а његов наследник после љега да живи још педесет година, тако да би он на крају живота службено имао сто десет година, а он у ствари имао само шесет година. Тако |)аде због тога, јер веле, да покојнику не би ништа више помогло, кад би издали властима бегунца, који заузме љегово. име и меето; а ме|утим кад га приме, имају доброг раденика у оиштини, а да га издаду унесрећили би га. * Једна цигаџска свадба. —• Сдавни сатиричар Јопатан С вифт (рођен 1667, умро 1745) добио је 1713 год.