Звезда
Стр. 368
3 В Е 3 Д А
Број 46
за декана у цркви св. Патрика у Дублину. Сфит је волео да се иреобучен умеша међу ирости свет, те да на тај начин проучава љихове обичаје и мишљење. Једаред пође са својим пријатсљем Др. ЛГериданом, који је умео добро да свира у виолину као оно слепи гуслар, и дођоше једног дана на јсдну циганску свадбу. Цигани их радосно дочекаше, и уз звуке Шериданове свирке играху до зоре л а тада се оба пријатеља вратише кући, обдарени богатом напојницом. Сутра дан Шерпдан и С вифт одоше на оно место где се обично .палазе просјаци, и гле, једап који је синоћ певао највеселије песме, стајао је сада ту са таблом на прсима, на којој је било назначено да је глуво-нем; други који је синоћ весело играо беше увио ногу у штулу; трећи опет који је синоћ добро видео, данас беше слсп. Свифт им подели оне паре које су му исти ти просјаци синоћ дали за напојницу. После им је говорио укоравајући их, и нареди да све оне истерају из вароши, који нису били истински богаљи и није им потребовала туђа помоћ. ИЗ ШАНФОРОВИХ К А Р А К Т Е Р А И А Н Е Г Д 0 Т А Скупљали се неки прилози у Француској Ака демији; недостајао је један талир од гаест Франака или један лујдор. Р1а једнога од чланова, познатог са тврдичења, паде сумња да није приложио. Он је тврдио да јесте, и скупљач рече: „Ннсам видео, али верујем," Г де Фонтенел заврпш препирку рекавнхи: „А ја сам видео, али не верујем." Госпођа де Брион прекиде односе са кардиналом де Роханом због војводе де Шоазела, кога је кардинал хтео одпустити. Изроди се велика свађа и госпоЦ де Брион на завршетку запрети да ће наредити да кардинала избаце кроз прозор. , Сасвим могу сићи отуда, куда сам се гако често пењао." Не хвалите ми карактер Н..?; то јс човек чврст, непоколебљив, ослоњен на једну хладну фи лозоФију као бронзана статуа на мрамор. Знате ли говорио ми је Г. де..., заш^о ]е човек поштенији у младости и до тридесете године него пошто прође то доба? Зато, што се код нас мора бити или чекић или наковањ, што се јасно види неизлечива су зла од којих
народ страда. До тридесете године човек личи на псето које брани ручак свога господара од осгалих наса; после тога доба, ради исто што и псето, које се помеша и ради са осталим исима Када је Цар Петар I био у Спитиду хтео да гледа морнаре који су кажњени да се привежу о једну мотку и више пута загњуре у море. Како није било ни једнога кривца, Нетар рече: „Нека се узме један од мојих људи." — „Не". одговорише му, „ваши су д>уди у Енглеској и према томе под заштитом закона." Г. д' Аржансон, чувши да је у битци код Року, топовским ђулетом рањен један од послуге који је стајао иза њега и краља, рече: «Тај нам угурсуз неће учинити част да умре". У несрећама при крају владе Луја XVI, после иораза код Турина, Уденарда, Малплакеа, Рамијиа, Хохштета, најваљанији људи на двору говорили су: „Бар је краљу добро, то је главно."
БЕЛЕШКЕ т КЊИЖЕВНОСТМ И УМЕТНОСТИ Ових дана изашла је из штампе књига БиИеш раденица од Л. Ш. Демезона са нредговором Жила Симона у прсводу Милована X. Глишића. Ова лепа и корисна књига, памењена девојчицама, написана је лаким, елегантним и запимљивим стилом. Превод је изврстан. Књига износи неких четрнаест табака, а цена је незнатна, Г20 д. Књижарница код Вука Ст. Еа.рауаИа у Карловцима почела је издавати у свескама Васнресепије грофа Лава Н. Толстоја у преводу проф. Јов. Максимовића. Свака ће свеска имати три пуна табака, а неће бити више од десет свезака. Појединој свесци цепа је 20 покчића. 11 ретл.тату ваља слати у Сремске Карловце помеиутој К1БИЖарИ. Пзашла је из штампе композиција за четир мушка гласа Сриско Оро, посвећено друштву Св. Саве, од Зарије Поповића. Речи су од М. В. Веселиновића. Штампа и израда је ве.ома укусна. Цепа је 2 дин.
Садржај: г Ла селу* (аесма). — „Хајнрих Хајпе" (свршетак). — „Где аоморанџе зру" (наетавакЈ. — „СреИа у иесреЛи". — „Ванимљивости". — „Из Ц1анфорових карактера и анегдота". — Велешке из књижевности и уметностн '.
Власник : Ст. М. Веселиновиђ. — Парна Радикална ПЈтдриарија — Уред.: Ј. М. Веселииовит>