Звезда

Б гој 4Н 3 В Е Он није убијао, ннје пустошио; он је — „прославио, иреузнео. преувеличао, разносио славу" итд. итд. Пређе су говорпли велики је зато, што је убијао.. Сад веле: велики је, н ако је убијао. Пређе се у убиству видела врлина Сад убиство сматрају за гнусобу, и труде се да га оправдају. Али кад у оправдање тога није могуће нишга друго навести до реториске Фразе, дело бандита очевидио је п{)оиграно. Но данас — сутра шупљина те млатњаве постаће очигледна и за најназадније. Изгледа, да је Квропа у очи оваквог просвећења. ЈГокрет у корист мира и разоружања узима у носледње време такве размере, придобија толико савезника, иродире таквим необузданим узбуђењем да аполози „гвожђа и крви", почињу се озбиљно бринути да се из овога у самој ствари нешто пе деси. 1'азуме се да за њих идеја вечног мира остаје и даље „утопија", као и пре што је била, али им је ипак добро познаго да је данашн.а стварност била јуче утопија, даиашња утопија да се може претворити сутра у стварност. Такав на име, карактер иочиње узимати утопија „о вечном миру". Она се још није у суштини зачедила, али изгледа да је пустила доста дубоко своје жиле. У редовима за овима, даКемо кратки нацрт овога питања. (Наставиће се) — -©>00 -0с ?Ч§) •

ПОВОРИШНА ХРОПИКА* •—•♦♦♦Ускушњп реиертоар. — Удаље/ое. Уиравипково, .. Чегн/ш Ј!иг>еаа и фаитаститна легенда у 37 чипола и 283 позорја с иредигром и с 11евап.с.м од Буржоа и Масона. Ирошлс нсдсљс пропустио сам паписати своју хронику. Ви Кстс помислити: да ми сс веК досадило, али ћс то од ваше стране бити само једна ризичпа ирстпоставка, која вас Може у грдну заблуду довссти. Ја сам човск, који свога пљена не пупгтам шале. ЈГочсо сам са обелодањилан.см рада Управиног, иа ћу то и иродужити, наставити и — завршити, до нстрагс њихно оли мојс. Или Ј»с сс мени „клот" адмипистративним путсм, као што јс то код нас ушло у ирактику, забранити да нишсм : или П0Н1Т0 ја нисам макар какав члан Унрамс ~Бродарског Друштва", који једва чекам да мс когод занлаши неко мора расОлити оку овакву Уираву и довссти другу која ћс бол.е радити. У осталом Управа сс, за њснс нптслсктуалне споСобиост И ј доста добро досстнла, како да осујети излужси.с ових хроника, Пошто сс у овим чланцима мора у главноме говорити о нозоршштм к<->мадима, Управа јс измислила: ш' ,1аје никакве комаке. У I [озоришту сс приређују искакве представе, али онс Јј»ј личе ни на каквс иоаоришт комадс. *) У хронпци од I, у ломе осуству, иоткрале су е.с многе шгамнарске погрешке, >• где и цео смисао кваре, ади сад је веК доцне исправл.ати, . • ако ко што сам цримсти нека исправи, а ако нс приме! :о му и чиии.

3 Д А С тр . 383 Па иашто то личи? На Карађоз, на тииглтангл, иа ианораме, на комсндијс у којима какав „Херкулес" нрича како му је 7000 година (као г. Лази Комарчићу) итд. на све то личи или бољс као што Руси кажу: го веЧ више ни на што не личи. Ускршн.и је репертоар био испод свакс критикс. Ја сам дуго и дуго остао замишљен прсд том листом обрћући је и преврћући је као Југовића мајка оиу руку, пе би ли се разазнао, не би ли могао ма шта проиаћи у њој о чему би сс могло о овим благим данима иисати. И ништа! Али ипак иије ми то моје истраживање било узалудно. Ма да ова парчад изгледају иатрпана к'о захира у нросјачкој торби, онет сам иајзад уснео да откријем известан план у овом хаосу театралиом. Стари Полоније резоиујући о Хамлетовом лудилу иримсћује: да и ако је Хамлсг луд, неоснорио луд, ипак у његовом лудилу има неког метода. П.а и ја сам констатовао да у раду Позорнише Уираве има извесног метода, који би се састојао у томе: да сиотематски избегава сваки метод. То је опет метод своје врстс! Али изгледа да јс тај редак и јединствоии метод иостао отужан већ и оиима, који имају чула много затупљенија од вас и мене обичних глодалаца. У пркос свој нротекцији, која је управиика држала на том мссту за које он иије никад био, почело се долазити на мисао: да се он смени, После једнодушпо осуде целог јавног мњења и васколико сриске штампе, морало је се одлучити и иа овај тежак корак. Јер, по својој урођеној окретности, овај симиатичпи ирсгалац је својски ирегао те је иротив свога рада крепуо и ујединио сва гласила што на сриском језпку изилазе. („Дело", „Искра", мостарска „Зора", „Хрватска Просвета", „Нада", „Од,јек", „Бечерње Новости", „Београдске Бсчерње Новине", п т. д. после „Звсзде", једиодуншо, адп у разним приликама су или осудили рад Унравин или нама дали за право, што јс јсдио и исто). Само, да то уклањан.е Управниково ме би изгледало као пека сатнсфакција „нама", и тиме изазвало општи скапдал, нрибегло се једпој врло згодној али всћ давно извешталој и отрцаиој навици, т. ј. хтео се и овај акт обући у неку (чујте!) иатриотешЈ формц. Али ја о томо не могу овде говорити, само ћу наиомеиути да Унравпик пнје смсњен укааом, као што то додикује једпом Краљевом чнновнику, него су га практикаитски, или |,-ао каквог нривремсИог телеграфисту, превелн иретансом да радн нешто у Мипистарству Спољних Послова (да замсн .ује г. Св. Јакшића ако не варам себс). Ја иалазим да је ово врло лено. Министарство Сиол.них Послова јс иозајмило Позоришту драматурга а Позориште нозајмљује том Министарству свога уиравника. II. онако има много сличности измођу те две куће. Што сс меис тиче ја се томе могу само радовати (наравпо, оамо док јс о Позоришту рсч). Они, којима јс оп у струку отишао, ако закукају п • за нсвољу нм ,је. Мп се од тога свега уздржавамо, јер нам је ове забрањено. Ми нросто констатујемо факт: да је досадањи г. управник Краљ.-Срп. Позоришта уклоњеп са ове дужноети, а под којим изговором ? п у какВом виду ? то сс пас, овдо у „Позоришној Хропици" ама баш ништа но тичс. Лосле те иросте констатације ми имамо само да му иожелимо „срећаи пут" ц да му довикнемо: да Бог