Звезда

Број 49

3 В Е I

з Д А

Стр. 387

— Са особитим задовољством чекам ту згодну прилику, госпођо, али жао ће ми бити ако тада не буде са вама и ваш син, ха, ха, ха ха... Дебела госиа огрну мантилет и у пратњи свог сина изађе из салона и оде у густу помрчину. Док се ово дешавало с Бладом и госпођом, ми нисмо ни обраћали пажњу на Тому, али кад госпођа оде, тек тада спазисмо да Тома нешто пише. — Стој! Не смеш да кријеш! рекох јаТоми, још у тренутку кад је хтео рукопис да стрпа У џеп... — Није лепо да нас без икаквог права вређаш, добади Мића. — У једном интимном друштву не смс бити тајне. Обрни, осврни и Тома поиусти. И пре него што извади рукопис, он се осврну десно и лево, на кад виде да је салон празан, извади хартије. Господо! Свакако ћете ми одобрити што сам у реФерату додао и случај с овом госпођом Не знам како ви мислите, али мени се чини да је наступило рђаво време: даме се љубе и улидом и у канцеларији, и у гостионици и свуда. Господо, ја држимдаје један симитом времена које озбиљно наступа, тј. време, у коме људи морају бити жене и чувати се јавности, а жене постаће људи које не зазиру од јавности. Томину декламацију прекиде Мића: - Браво, Томо твоја дужност и у овој прилици бриљира и ја ти честитам. Ми, следујући Мићи сви тројица пружисмо руке, а Тома задовољно заблагодари друштву, благода рећи таквој другарској искрености. — Али ! Једно ти не ваља, Томо, узвикну Блада. — Кријеш, кријеш, брате, а то није лепо, јер ти сад ниси у канцеларији, па да можеш тако радити. На среду с реФератом! — На среду, на среду, повикасмо и ми. Тома немаде куда; разви горњи табак, и ми прочитасмо: „Господ. Министру тога и тога минисгарства. По наређењу г. секретара, изашао сам данас на лице места и по тужби управника поште и телеграФа учинио увиђај Г-ђица С. оптужена за дати пол>убац г. мало п. не одриче, али тврди да је то пријател.ски растанак њен са сином човека. кој и ј е био отац старојко рођеном стрицу њеног кума, и то кад је овај полазио на пут у М. Мокри Луг, дакле, кад је било питање: да ли ће се она још ко]и пут са г. мало н. видети. Из саслутања двојнце практиканата тога одељења, види се да је у том одељењу уобичајено љубљење, и то је тако било пређе и са г. управником све до нрошле године, од кад је г 1)ицу С. усинио начелник оног министарства, јула месеца, одмах после смрти његове добре жеие, уважене г 1>е Л. И кад ово све овако стоји, тј. кад је љубљење већ постала насушна потреба тога одељења, тим пре што на г-ђицу не може пасти никаква сумња, јер се она пређе сваког јутра и са господином управником л>убила, а

иначе је уважена поћерка, још уваженијег г. начелника, — мишљења сам да г-ђица С. за ово дело није крива, а тужиоца, г. уиравника, требало би премесгити у другу станицу, како би код пер сонала ове станице вратили пређашњу слогу и љубав, којој су и странци завидели. Благодаран г. Министру на поверењу, понизни, Тома, писар министарства. Примедба. У мом личном животу уверио сам се да жене јако изигравају јавност, те би у интересу морала и угледа државног, требало забранити к женама да се у јавности појављују, будући је слична забрана људима саопштена, а зато им допустити да су у својим будоарима. кан целаријама итд. слободне да иеказују своја мишљења и пипателно, као што и људи раде. Сличне установе завођене су и у другим државама, кад год се хтело обрнутим поретком да нутује. Тома писар. — Живио! захори се као из једног грла, а Владин глас одјекну: - Још три Флаше пива. И здравице нису изостале. Мића изјави наду да ће наступити дани кад ће и ова земља награђивати савесне чиновнике, па да таленат Томин једном засветли са вишег места. — Живео, живео Тома! као из једног гласа. а брда и лугови одјекиваху. — Господо, последњи воз, викну келнер. Ми сви потрчасмо, и тек код Цареве Ћуприје, приметисмо да нам нема Томе Само што смо ушли у Мићину кућу, а киша осу, к'о што Бог хоће. Нисмо стигли на вечеру, али смо бар благовремено на мезе, које се затекло на столу. Услужна Мићина мати, не даде нам ни оданути како треба, а већ се осу оно њено гостол>убиво: Делате децо; ево шунке; мало нилећа печења; лепа сира; деде, благо мени, ви сте ми огладнели. И заиста! Ми се нисмо много ни мучили. После десет минута ми смо се ве11 куцнули чашицама пуним руменике. — Јадни Тома! рекох Влади. — Банг нема среће! Да ли ја то рекох, или ие, — тек се у кухини зачу прасак, а одмах за тим и 'Гомин глас: Ех, ех! Како то! Баш случајно, верујте, са свим случајно!. Потрчасмо сви у кухину; Ми1|ина сестра купи полупане шољице, мајка брише кафу са Томиних халзина. Урнебес! — Шта би, по Богу брате? упита Мића. — Ето, ја нонела каФс, а г. Тома на врата, па право на поелужавник, — и ту се једва уздржа а да се не насмејс. Ми лепо поцркасмо; женскиње само пишти у соби, а јадни Тома не знам шта му је горе: или стид или зима. Покисао