Звезда

БРОЈ 50

БЕОГРАД, НЕДЕЉА 9 МАЈА 1899

ГОД. III

и 3 л а 3 и четвртком, и недељом цена: за i мескц 1 дина1' или 1 круна

Преталату иримају све аоште у Србији и иностраиству

ЗВЕЗДД

ПОРОДИЧНИ лист

П ретплату трева слати: Стеви М. ВеселиновиИу ароф. Вогоеловије ИЕНЛАИЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ ОЕ Рукописи не враЋају се. у1>ед1шштво се налази/ Кнежев Споменик бр. 9.

ВРОЈ 15 ИР. ДИН.

БРОЈ 10 ПР. дин.

ШРО У ЉУБ00ТИII)И Са тамних зелених гора јутарља магда се губи У даљне крајеве више. М зора румена плави. М све се иза сна буди н птица песмицу вије У нежном усхиту своме, Бога и живот слави И данак бели блиста; На мекој мирисној трави к'о трепет камена драга Росица сија чиста. Са танког звоника оног забруја јутарње звоно Мобожне носећи гласе, молитву шапће верну; А тамо смиренк монах, старости седе слика, Црквици корача смело погнувши главу смерну. 7. јула 1898. год, .'ћубостиња. Милош П. Ћирковић. ИРИ4А 0 В-СКОМ МОСТУ (110 СДУ5КПКНИМ ПОДАТЦИМД ИЗ УИРОПШКИК АДМИИИСТРАЦШВ) в р а н К о В и и С 1« и „Упрошћена администрација" измишљена је у интересу двојаке штедње: штедње у времену, је]) се службена преписка врши „у скраћеном виду", и шгедње у канцелариском материјалу, јер што се мање пигае, мање се хартије и мастила троши. Али она је измишљена и у интересу усирене памети лених чиновника, што ће ова прича показати. Лето је, врућина је, а нови министар наредио, да се и по подне долази на иосао. НЈеФ једног оделења у министарству има опег обичај да сиава лети ио подне, турски да спава, до акшама, па услед ове наредбе мииистрове подели то своје спавање у три чина: на нраво спавање до канцелариског времена, на хипнотично снавање у ходу од куће до канцеларије и на дремање у канцеларији.

Дрема тако тај шеф, а нред њиме стоји отворена молба општине б-ске: да јој се дозволи исећи у државној шуми неколико растових грмова, разуме се бесплатно, да оправи сеоски мост, иреко кога је велики пролаз: „нарочито у јесен кад народ своје производе на продају гони". У томе дође архивар и донесе некаква „сајужена" акта, нгго принуди шефа да отвори очи и да прочита у молби: „општпни б ској потребно је" .. . па опет задрема. Мосле наиђе секретар и остави на сто један акт „за потпис", а шеФ опет отвори очи и настави читање молбе: „, . . у државној шуми исећи", што му је довољно било, не читајући даље, да на полеђини молбе, испод нумере стави „у скраћеном виду" одлуку: Министарству Н. на надлежност, — па опет задрема. После десет дана врате молбу из Министарства Н. с одговором: „Државна шума, о којој је овде реч, ве спада у надлежност овог министар ства; али и ова молба показу.је, да би требало учинити предлог, да све државне шуме потпадну под надлежност II. оделења овог министарства". Деловодни протоколиста, заводећи овај одговор у протокол, примети архивару, да би требало обратити пажњу г-на шеФа на ово што пише министарство Н, услед чега архивар стави примедбу вигае прве нумере на молби: „опгагина б ска тражи бадава греде из државне пгуме за ћуприју 1 ', па преко тога превуче три нута црвеном писаљком, а нгеФ онда напише испод нове нумере : Начелству округа Н. на извештај. У начелству округа Н. разумели су онај знак црвеном писаљком да је предмет „хитне природе", па видећи нз оне архиварове примедбе у чему је ствар, те не читајући молбу, одмах је иогааљу Начелнику среском, у чијем се „дома-. шају" налази б-ска општина: да према предњем претппсу господина министра Н. одмах иоднесе гражени извепггај"; а Начелник срески достави је по нарочитом нандуру молећој се општини са наредбом: „да у року од 48 сати ноднесе извештај, зашто ће ми председник општине лично одгово ран бити". Није се мало председник опгатине обрадовао, кад је видео колико је „решења" на молби испи-