Звезда

Број 50

3 В Е 3 Д А

Сп\ 39!)

оца блажила и стишавала - дакле опет узрок маћеха), Отацје не само старог, веомастарог „кова'' човек иего је још и немачки официр, у не знам каквом врло уваженом пуку. Наравно, да је све то од њега направило једног врло суровог и тврдоглавог човека. убеђеног до најлуђег тврдоглав ства да је само . оно добро, што он држи да је добро, и пуног, препуног чврсте воље и енергије да одржи оно своје „добро и да друге натера да тако исто држе као и он Једном речи један прави домаћи тиранин, каквих сте ви врло често у вашем животу сретали, али сте норед њих пролазили индиФеренгни и без икаква саучешћа сте слушали јадовања њихове околине, ванај њихових жртава. Деспотизам очев је још култивисан том сретном околношћу. што једини регулатор у кући, који би у стању био да тај његов претерани темпераменат укроти, жена, мати детиња, недостаје у овој кући. Кћи је, дакле, одбегла, сиротовала, била заведена (наравно) остављена и — иосле дугих и горких искушења иостала под другим именом славна певачица, којој се Западна Европа диви. Њено родно место прави некакву свечаност и позове ту гласовиту уметницу да на њој учествује. Њу повуче срце да види кућу и — Дође Сад настаје драма Чим ова два карактера и темперамента, дија метрално прогивна, стану један иснред другог, отвара се борба. Да се услед сувишне разлике не би одмах разишли и избегли судар, писац је се послужио јсдним парохом, који врло вешто и у најбољим, најплеменитијим намерама омогућава састанак и одржава присуство оба борца на позорници. Отац одмах навали да прво поврати своју изгубљену власт над овом својом негдашњом својином, а кћи се на мах одупре да задобивену и крваво стечену слободу сачува. Отац види само своје нраво по рођењу, што му гадаје закон, више традиција и нрави него и закон, а кћи џризнаје само личну вредност индивидуе, негира све конвенцијоналне обавезе и цени нада све своју умет ност, која јој даје слободу. Наравно да је отац као старији морао поддећи. („На млађима свет остаје") После дуге и очајне борбе, не могући своју кћер саломити, он кидише да је убије, али га - удари капља и он издахне ту пред нама. Наравно да је све ово само врло украгко и по сматрано само с једне, иајнростије тачке, али би се овом комаду могло дати стотину коментара. Мени то данас није циљ, пошто хоКу да говорим само о гошКи. За оне, који нису гледали комад, додајем: да треба да га гледају јер, поред све његове ра павости и суровости, па у многоме н непријатности, он ипак остаје врло интересантан Приказујући Магду, Г-ђица Шумовска се показала као права европска глумица, на какву београдска позорница није до сад навикла. На мене је она учинила упечатак као некад Г-ђа Гргурова у најбољим својим данима, ма да су то са свим

разни жанри Мило ми је, па се зато журим одмах у почегку рећи, да Г-ђица Шумовска одлично говори сраски. Сем оно неколико смешних специјалитега тако званог хрватског језика, што их је Госпођица нашла у улози, она је изговарала тако добро српски, да би многе наше глумице, могле код ње у школу ићи. Ма да се и из ФотограФије види да је Госпођица Шумовска лепа, она је на позорници лепотица. Али што јој нарочнту вредност у мојим очима даје то је њена елеганција, Г-ђица је Шумовска права дама. Играла је но само врло лепо него и необично тачно. И то ме је иајвише зачудило. Њен улазак у породицу, што је, по моме мишљењу, врло тешка сцена, био је чисто уметнички. Никад ми ова сцена није изгледала ирироднија. Онај каботинаж (1е ћоппе 1ој, где се она толико занесе да више не зна да ли озбиљно тако мисли и ради или само нреставља, био је врхунац умегности, бар ми се тако учинило тог вечера. Или сам се ја отпадио толико од добра глумца, гледајући ове наше, да више и не умем гачио судити. Ја захваљујем Госпођици што је дошла те нам прибавила ово.шко задовољства. То је све што ја могу учинпти. Гавриловић се доста добро извукао тог вечера, а о осталима боље је да ме говорим. „Јованку" нисам гледао, јер сам био на путу, на вам зато не могу о тој престави ни говорити. 8|)('с1а1ог. . е- т .-у ? п у2 а ЗАНИМЉИВЕ СИТНИЦЕ Чудиовате речи. Марко. Твен, за време свога бављеља у Бечу, бавно се изучцвашем н.емачког. јеаика. Па и при овом иоелу није могао да напусти своју иронију према свему: у једпим званичним новинама, нашао је ове, заиста, чудновате речи : Вегсћ1а»8аћ§еогс1пе1о11<11ае{;еп§ебе1в,е8УОГ8сћ1а§8ћога111Ш1§'е11. ЕаисЈеззсћиМепШзип^вкоттЈввгопбУОГвигепскп^уаћ!. РегвопаЈеткоттеаш^еиегзсћаеСгипз^копншввтпбтЈ^ПеЉгеЈзекоа^епгесћтт^вег^аепгипо^геуЈншпбћеГшк!. Пробајте да прочитате ове чудновате речи ! У једној гдавној фабрици хартије за Писан.е у Савезним државама, ту скоро је израђен највсћи „лист", каквог га до данас ни једна фабрика није израдила. Он је био широк 96 палаца, дугачак 14 мил.а и тежак око 1170 килограма. Притом па целом листу није било ни једне рунс, пи .једна дсбљина; цсо лист био је нотпуно једнак. — С у л т а п А б д у л -- X а.м и д дао је дозволу ових дана једној нсмачкој паучиој екснсдицијн, да