Звезда

Б РОЈ 51 3 В Е

рање о моралном значењу рата, ако се очисти од реторске плеве, своди се на овај силогизам: Сеча, бој 7 зверство итд. изазивају у виду реакције случаје великодушности, хуманитарности итд. итд. Великодушност, хуманитарност итд. прекрасне су ствари. Дакле: сеча, бој, зверство жељени су и неоп ходно потребни. Номислите само: неопходно је нотребно пре пунити свет злочинима, да би се хуманитарност показала као добра. . На што да. се однесе овај силогизам? Ие на гнев учености Лебона и њего них, на жалост, многобројних једномишљенпка, но тај силогизам треба да се односи на потпуно бе зумље. Узгред ћемо напоменути још о једном веома драгом аргументу Лебона: „Зашто се ви љутите на рат — вели он — кад он односи мање жртава него јектика на пример, и друге болести". Рише одговара на ово : „Преставимо себи оца, коме су јектика, диФтерија и тиФус одузели петоро деце Остао му је једини син — па и њега убијају у рату. С гледишта заштитника рата он нема на што да се тужи. Та болести су му одузеле пет пута више него рат." Ово су најслабији аргументи противника ра зоружања. Довољно је да се само наведу и у неколико развију, па да се њихова неоснованост открије сама собом. У суштини ово су реторске Фигуре, којима се прикрива тајни појам тога, да је рат ужасно зло. Пређимо сад на аргументе озбиљнијега карактера. III Рат као ириродни заиои. ■—- Покушаји да се рат иравда теоријом Дарвиновом. — Суиарититво као фактор ирогреса. — 8000 трактата о вечитом миру. — Суштина аргумеитације о рату као иојави, што одговара човечјој ирироди. Овде се сусрећемо са мишљењем о неизбежности рата, зато, што је он, као потреба човечје природе. Да би се то доказало пушта се у борбу и наука и реторика и ФилосоФија. Дарвинизам обавезно излази на позорницу при подобном расу ђивању, а у виду поткрепљења цитирају се фило софи и моралисте из времена Веда и Зендавеста „Утуеге ев4 ппШаге" („Живети— значи борити се"), рекао је Сенека. „Оепп 1с111лп еш Мепвсћ ^е^евеп иш1 с1аб ћеЈза^; ет Кашр1ег ает", вели Гете. Таквих изрека налази се сијасет и све оне Фигуришу у апологијама рата, нарочито код немачких аутора, који се одликују већом темељитонтћу у томе погледу,*) и на најакуратнији начин саопштавају вам шта је казао о овоме Новукодоносор, Сципи јон АФрикански, велики Сезострис итд итд. По кад што ово мишљење о неизбежности рата иска*) Ср. Јаћпз. Џећег Кг;е§, ГпеЗец п. КиШи'. ЦегНп. 1893.

3 Д А С ТР . 407 зује се у врло наивној и грубој Форми, овако на пр.: „Сви се створови боре, пси се уједају, вуци растржу овце, — према томе и људи треба да се бију." Тешко да има смисла препирати се са ауторима оваквих мишљења. Ови носиоци псећих и курјачких идеала заборављају да човек с гледишта дарвинизма претставља такође особени род у царству животних. (Ро«' Ното, јединствени облик — Н. $артеп8 Ј,). А ма који зоолог рећи ће вам, да се о једном облику не може судити по другом облику: сваки посебице захтева специјалну студију. (НАСТАВИЂ-К СК) • •

ЗАНИМЉИВЕ СИТНИЦЕ — У ЕБу-Хевену народна војска приредила је бал у градском здаљу савета. Кад јо бал био у најбољем расиолон-сењу, нагрну хиљаду ђака јенског универзитета у намери, да отму све даме играчице. Свима присутним л.удима (око три хиљадо) помоћу полиције једва је пошло за руком да одбију нападање, после боја, који је трајао читава два сахата, у коме су многи ђаци били рањени. Лекција женскињу. — Једне швајцарске новине скренуле су пажњу, да су жснскиље кантона С. Хал уобичајиле недељом одлазити у пивнице да се проводе тамо. Неке новине начиниле су од тога друштвено питање и пропоручиле женскиљу да се не угледају на људе, јср се тиме њихов морал у пивницама излаже опасности. На ово је швајцарско женскиље одговорило. „Ако је пивница тако опасна, онда зашто мушкиње тамо проводи све своје време и остају дотле, док не изгубе сваку подобпост да се врате својим дужностима? Ми сматрамо за своју дужност, да идемо по каФанама у што већем броју и да их чак препунимо, како за мушкиље не би било места; и ми Кемо тако чинити дотле, док они не измене евоје владање и не науче се штедити. Кад то буде, нама неће бити тешко вратити се својим пређашљим принципима штедљивости". Авантуриска. — Не давно се догодио јодан веома ликантан случај у- возу. Некакав војни аташе посланства у Лондону, кнежевске породице, добио је иозив од Солисберија да дође у госте од суботе до ионедеоника. Воз се већ почео кретати из станице, кад једна бога.то одевена дама ускочи у вагон камо је седио кнез. Није прошло ни пет минута а дама испусти мараму, а одмах затим и стакоце с мирисом, и у опште, употребила све могуће начине да заподене разговор с кнезом. Међутим је кнез мирно пушио цигару и не обраћајући пажљу на бачене замке. Дама се на овако понашање страшно наљутила. Мало испред доласка на станицу она одјодном скочи с места, скине с главе шешир, разбарупш косу И кад воз уђе у станицу, она промоли главу на прозор