Звезда

ЈЗРОЈ БВ

БЕОГРАД, НЕДЕЉА 30 МАЈА 1899

ГОД. III

и 3 д л 3 и четвртком и недељом ~~ е®ј^II, к Н А ЗА 1 мкскп, I дннлг ИЈШ 1 КГУНА

Прегилату ирамајц све иоште у Србији и иностраиству

ЗВЕЗДА

ПОРОДИЧНИ лист

ИгВТПЛАТУ тгева сдати: Стеви М, ВеселиновиКу ариф. Логословнјс неилађена нисма не пгимају се

Рукописи не враЋају се. угвјдништво се иалази; Кнежел Спомеиик 61».

број 1г» пр. дин.

број 1^5 ир. дин.

0В0 ЈЕ ПЕВАО ЧИКА НОВА лгјз шјдесит годииа У Ади сам младост младовао, И сад ми је беле Аде жао. Свака слава но недељу дана, Л за грогпић по оке дувана; У кокошке дебели батаци, Л Ађани за столом јунаци; Старе бабе дању иису слепе, Ал' Ађанке и у мраку лепе (Из , Снохватица Зшајовиних ")

СВЕКРВА сдикд иа оеоског ;кивота - - Јанко М. Веоелиновић iнастанак) IV Нема нн три дана од како јс последњи сваг оставио двориште. Једва се на истоку види нешто мало белине; још се кокоши гнезде на седалу, а Не]>а већ устала. Буновна је: и сад јој грми у глави онај пуцањ и галама сватовска, Села је на праг, поднимила се, па се загледала у небо, на коме већ звезде бледе; свеж ваз дух надима јој груди; јака роса обујмила све, те је нека лака дрхтавица подузима; танак вео, као иамук беле, магле подиже се лагано са земље... Деца спавају у вајату, њеном негдашњем вајату.. И она сад... свекрва!... Буди Бог с нама! Па јој дође некако смешно и чудновато Пре три дана ништа, онако. . жена; а сад... Некако, не може сад да зна шта је. Оно и сад је жена,

ама сад је опст некако друкчије, сама осеКа да је друкчије А у чему ? То не зна... Она је мислила да ће јој се нешто десити, да Ке се нешто преврнути у њој, да ћс се изменити сва од главе до нете; али, баш се ни у чему није изменила. — Да ме снага није иочела остављати ? .шапута. — Чекај баш да видим! Па се диже, уђе у кућу, узе велики котао што хвата двадесет ока, те с њим нраво на бунар. Нахватк воде, уми се, обриса се малим убрушчићем, што га је носила за пасом, прекрсти се, налн пун котао на потеже.. Ништа! Као и пре две године! Оно тешко је, двадесет је ока али није теретно, не заииње баш свом снагом, него као и ире. . Па јој дође мило, Боже, мило, што је још у потпуној снази на шапуће: — Еге, оженила сам сина; имам снаху; до године ћу љуљушкати и унуче на рукама — а Снага је ту! . .. И то каква снага! Боља него икад! Ево! • И она опет иотеже котао левом руком, а де сном га подухвати и изврте, те вода потоком појури узаним јазом што је направљен да одводи воду у кречану, што беше ископана крај бунара. „Свекрва!... Свекрва!..." мислила је враћајући се с празним котлом у кућу. А да нисам обелила?. . Да се нисам збабала, поружнала ?" Ускори кораке и уђе у кућу те остави котао; онда уђе у своју собицу те скиде четвртасто огледалце са зида и изиде на праг. Дах је све више освајао; исток се руменио; кокошке слетаху са седала; ветрић неки шушкаше но већ зажутелом лишћу, а она стала на праг па се огледа. — Није! — рече полугласно — Ето у лицу сам као и пре ... није баш као пре, али ово није маторо. Матора је Смиљана Маркова, па Крунија, а ја — јок!.. И после, ето ни једне беле немам у зуловима... Седе на праг, спуети огледалце у крнло па се замисли