Звезда

Стр . 448

3 В Е 3 Д А

Бгој 56

Он не доврши ону Фразу, глас му дрхташе, суза се заблиста на старчевим треиавицама и ма да у том тренутку лпце старчево беше лешне него нкад дотле, ипак, тада он изгледаше за гроФицу Ирину веома страгаан. Кнез је нарочито често наномињао Ирини о н.сном обе^ању од тог времена од кад се Тимо тијев иасганио у Неденском. Он је сам увео тога младога човека у своју породицу и нарочито се обратио дамама, да буду наснрам н>ега веома љубазне, а сад се јако покајао за такав свој поступак. Лаков Александровић није ноказивао особиту благодарност за указану му част и понашао се према дамама као према њему равним. — Истину да речем, мене не би изненадило, — нримети једном кнез Ир^ни, некако усиљено смегаећи се — ако би мој млади секретар једног лепог дана затражио вашу руку. — Ви налазите — одговори Ирина — да је моје понашање према њему и суиише Фамилијарно; но зар ми баш ви то нисте сами наноменули? -Ја ћу да променим нрема њему свој шашбге (1'е1ге. — Не, зашто то? — Не, не, ја ћу од сад да будем према њему друкчије, кад ви то желите. И односи њени према Тимотијеву од тог доба заиста су се у многомс изменили И Тимотијев, ако је иоле био увиђаван човек, морао је приме тнти ту промену (НАСТАВИИЕ СВ)

ЈОВАН ШТРАУС 1825—1899 ; .Цео јо свет играо, како му је он свирао." Н.ико ваљда није толико скопчан за свој завичај, нити је заиичај чији тако везан за кога, као што узаја.мно стоје Беч и Јован ПГтраус. Онп стоје једно другоме тако блиско, да сваки онај, који познаје Штрауса и његову музику, иалази и осећа куцање била бечкога. Свака љегова игра ирича нам доживљај, прастару и онет иову повест, која се понавл.а у све новијим и повијим варијац&јама, докле год два срца, једно за друго, бију. Од обавезне фразе конвенцијоналне галантерије до излива иуних страсти ни једна нијанса у изразу осећата иије пренебрегнутасве је на овом месту; јер Штраус полаже више на срце но на поге нграчеве. и ако ове никада не изводи из такта велика слобода песнико.ве ритмике. IIа ипак нрн томе не вре1>а он ни мало границе доброгатона, уљудна опхода, без којих би друштво унало у хаос од ненријатности и арајотва. Његав ритам носи крилате сандале харема; мелодије су му урешене насом грација. Ми лети.мо, не губећи тле нод собом ; солидан

басфундаменат даје нам сигурну ракиотезку, док нас бозканска мелодија к пебу приклачи (КаЊеск). Штраус је ослободио игру, да не робује моди и начинио од ње самостално и слододпо биће, што није иснало за руком ни његовом оцу, ни Ламеру, ни другиЈма, који су владали лаком му.шком. Са пуно права носи он име кралва валцера, и ако му је негда порицана подобност, да мозке комионовати ваљан валцер. Из плодпа семена, што га је Шуберт посејао, стварајући своје маршеве и игре, поникао је најленши валцер, који је нрибавио себи једпо од првих места у царству богиње уметности. Плодан и увек свезк нобедилац л.удске слабости, ступио је он напосе ие' ново једно землшште, којс је било веома утрвено, али и веома клизаво. Стао је одреЈјивати оперету. 1871 г. компонујс он Ипдто; после две годиие Карпевал у Рпму. 1874 даван је први пут Слеап миш, вечито нов и вечито свезк, читаву четврт столећа како посве дневно пуни позоришне просторије у великим градовима! Овима је следио кчез Метузалем, Еањиосгро, Краљичина свилеиа марама, НоИ у Млетцима, Витез Пазман, романтично комична опера, којој је дао либрето знаменнти Људевит Долча, Весели рат, Цигански бароп, ОГтрИсгиз и Јабука. Вигез Пазман дрибавиће му истипа видније место у музичкој литератури, али ће му Његова Аппеп-иолка, ОезсћгсМеп аиз Лет Шепег }\ г аШ, ВеГ иш г Наиз и МогдепМаИег за велита времена задрзкати једио од иајлепших, најиријатнијих и најсла!)их места — место у срцима леиоликих Мома. Еј, да ми се нешто тамо. угнездити! ^ ^ СоттенШог. ПРОФ. ФРАНСИСК САРСЕЈ

5 маја т. г. умро је у Паризу у шесдссет деветој години познатп критичар Франсиск Сарсеј, који је дуго година био средоточиште свег оног, што се уметнбети, а нарочито позоришту, одало. У своје време бавио се политиком, која му је много непријатеља прибавида. Али је он и међу њима знао стећи поштовање, јер орузкје, које је у политичкој борби уиотребљавао, беше : истина н само истина. Последње дане своје посветио је иОзорншту, чије је развијање бризкљиво пратио, као кад мати негује н подизке своје дете. У Тану је писао нозоришну кронику читаву четврт столећа; први пут се огрешио о своју извештачку дузкност 2 маја о. г. (на три дана пред смрт), када су извештени Танови читаоци, да је Сарсеј приморан боЛешћу да неиспуци своју дузкност први иут у своме зкивоту. Мећу многим његовим радовима, који су света угледали, стекли су пазкњу и иознати су: његове СотесИепз е.1 соте&гепт>8, критички радови, ШвШге с1и згепе с1е Рат, где на леп и иримамљив начин описује зкивот иариски за време 1870-71, Ке то1 е1 1а сЈшзе, филолошко-литсрарне студије, и многи други. Сем Тана радио је на Фигару, Квроиском Ревију, Пародној Мисли и Обуовљеком XIX веку. Према трстаменту, који је Сарссј оставио, тело му је спаљоно 8 маја у Паризу. Овим се, и ако позније услед нагомиланог материјала,. одузкујемо сени великога критичара.

Садржај: „Ово је аевао чика Нова аре аедесет годипа". — Овекрва" (наставак), - ,.11рољеКе се буди" (аесма). — ^Двобој и смрт Пушкина\ — ,.Ротишлдова виолина" (свршетак). — „Ворба•' (наставак). — „Јова-н Штраус". — „ароф Фраисиск Сарсеј". Вллсник И ЗЛ0ТУ1Ј, УРВД. : Ст. М. ВкОЕДШШВИЋ. — Плгнл РлДИКАЛНА ШтАМПАРИЈА .