Звезда

Б гој 58

з в е ;

3 Д А

изусти то, што је тако силно парало срце н.ено, она се за времена сетила свега што би могла изгубити. ако би само једиу реч изустила; она је савладала глас свога срца. „Донесите ми огртач." Он Ке се целог свог живота сећати тих речи и понављаће их с п])езрењем и гнушањем. Лли кад би и тако било!... 11а ма то било и са презирањем! Али не, он }те то заборавити с тога, гото он неће разумети жену која воли само раского и богатство. Он то неће разумети. Он је менс замигољао, да и поред тога гото су ме околности живота учиниле оваквом да је ипак моја дунга узвишена. Да, он је замишљао/ да је та душа способна на све, на сваку жртву. Вашто је он ту душу толико уздизао! Запгго је испео на ту висину, ваљда с тога, да би пад био сграгонији грознији. 1/Т пред њеним очима опет се указа онај његов иоглед, поглед пун презирања. и она рукама сакри своје лице и јака дрхтавица тресла је њено тело. (ИАОТАННТ.К СЕ) тгг-л

РАЗОРУЖАЊЕ

(НЛСТАВЛК) v Лажна иредстава о садашњој Евроии. — Геволуције, анархизам, буне. Меки од сувремених публициста предетављају стање Европе овако: одоздо — огорчена, готова на бунт маса; одозго — огромна преса у виду војске од 4,000.000 (опгота ци<1>ра војника у Европи). Дигните ту пресу и почиње смак света. Нема ничега апсурднијег од таквих погледа, — и у већини случајева они се не износе искрено. Народ је консервативан; то је позната ствар и што боље живи што више има права, што му је савршенија и сигурнија организација, — у толико је консервативнији. Буни се гомила, маса, сгадо „олош", као што су се изражавали у старо доба, а не народ, не гра^ани рори1асе, а не репр1е. Можемо бити уверени да је Евроиа већ преживела век револуција, што сведочи и сам развитак анар хизма и тероризма у последњим годинама: не на лазећи одзива у маси народа, озлојеђени људи предузимају појединачно завере, експлозије, уби етва итд „ за свој рачун и на своју одговорност. в Друкче не може ни да буде: револуција изазивајући застој у трговини, индустрији, одјекује кроз целу масу народа; није ни чудо што се он решава на то само у безизиазном полонсају, а при иоле сносном стању, при најсумњивијем благостању, при најмањој могућности да дође до реФорама и робољшавања мирним и законитим путем, — народ

се неће нобунити. Баш такву могуКност и дају њему савети, као што су поменута удружења француских сопственика земаља, 1га(1е — ишоп«, асоцијације и синдикаги разноврсни Некада су речи: „раднички савез", „синдикат", „удружење" изазивали ужас код благонамерних људи, као „жунел" и „звечећи метал" у тртовкињи Островског. Али практика и живот одавио су уништили тај сграх. Раднички савези, синдикати, асоцијације предсгављају најнеблагодарније земљиште за рсволуциону пропаганду; на и што Бе им револуција, кад они могу да до1^у до реФорама законодавним путем ? Најбоље средство против рево луције је — пародно благостање и грађанска диспиплииа. Народ органнзован у трајпн и јак савез „неће да бунтује" н код најбоље организованог европског народа — енглеског — најмање има земљишта за нобуне, а у Француској некада класичној земљи револуција, све впгое н више губе нобуне крсдит у колико се радници и земљорадници више сакупљају у синдикате. облиЖавање интелигенције са народом и грађанско васпитање народа најсигурнија су залога за мирно развијање Додајмо овоме, да се у случају елементарне револуције који обузима целу земл.у, као што је то било у Француској 1789. гоДине сама војска расилине, дезорганизује; а тиме се иотврћује горње изражено мишлзење, да је војска потчињена грађанском реду (а не обратно), да се на њој реФлектује растројство друштвених односа. (ИАСТАВИЂ,Е СЕ)

КЊИЖЕВНОСТ -т— ' У С т А В ц-рквене и школске самоуацаве с})иско -11 ]>а <:<><лпв1Ш1« ипрода у Боспи и Хврцеговиии. Састављеи Д-ром Нмилом Гаврилом. Ириказаи Ди.патријем Гуварцом, иротом земунским. у Немуиу Ј899. Чим отворите прве дистове ове жал'осне кшиго, човек је пачисто с ким има иосла, ма да иисац и.еи иарочито наглашава да није потплаћон, мислећи ваљада, да ми ништа не знамо за п.егово „руковаље" са сарајевски.м владиком Мандићем и још неким агентима из Кал.ајеве каицеларп је. Има кн.ига са добрим и рђавим смором; ова јо управо сведочанство о једној моралпој ругоби, о једној друштвеној накази, која под својим имепол пзмећари непријатељу Српства и православл.а, А немогуКпо је продати перо скоје, а у исти мах не иродати и савест своју. С иером својим заједно ирелази и део човек у ту|е руке. Бар ми пе оскудевамо примерима па том пол.у. Књига горн.а наслова је у псто времс доказ,. који прилично јасио ноказује како је вешто, с.мишљсно п систематски организбваћа опа дружина у суссдној моиархији којаје